Zahtev švajcarskih sindikata za podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina izazvao je uznemirenje većine zaposlenih u ovoj zemlji. Inicijativa je naročito uplašila vremešne radnike angažovane na fizički zahtevnim i teškim poslovima jer se većina njih plaši da u tim godinama neće moći da ispuni zahteve poslodavaca, niti će, kako je zamišljeno planiranom reformom, biti u stanju da se prekvalifikuje za druga zanimanja. Moguće produženje radnog veka ravnodušnim nije ostavilo ni Srbe zaposlene u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope, tim pre što je dobar deo njih na radnim mestima gde zaposleni moraju da budu u punoj životnoj snazi i kondiciji.
Zato im, kako su objasnili za “Vesti”, nije najjasnije zašto švajcarski sindikalci insistiraju na produženju radnog veka i tvrde da je to jedan od glavnih načina da se državni penzioni fond zaštiti od gubitaka, koji bi, prema njihovim procenama, 2045. mogli da dostignu sumu od 170 milijardi franaka.
– To će se dogoditi ako se ne budu sprovele dalje reforme – upozorio je Stefan Študer, direktor sindikata radnika, sastavljenog od 16.000 članova uključenih u 60 udruženja zaposlenih u vodećim švajcarskim izvoznim delatnostima: hemijskoj, farmaceutskoj, električnoj i metalnoj industriji.
Čemu uzbuna?
Radnici iz naših krajeva, međutim, ne vide razlog za toliku brigu i razmišljanja o 2045. godini, a deo njih sumnja da se iza ove inicijative valja priča sa pozadinom koja nema veze s penzijama i penzionim fondom.
Jedan od njih je Miroslav Stojnić iz Hersbruka. On je ubeđen da švajcarska vlast preko ove priče diže uzbunu zbog pada nataliteta pošto Švajcarci mahom sve kasnije dobijaju decu.
– Radio sam na građevini, a kasnije se doškolovao i promenio posao, ali ne mogu nikako da zamislim da deke od skoro 70 godina rade u inženjeringu ili kao tehničari na kompjuterima. Istina je da su Švajcarci velikim procentima na vodećim pozicijama u kompanijama, pa bi možda mogli da ostanu do 67 godine. Ali, naši ljudi koji rade teže poslove ne verujem da bi ostali da rade do te dobi. Takođe, ne verujem da se penzijski fond polako prazni, ali oni dižu uzbunu zbog nataliteta. Problem je što to neće da priznaju – kaže Stojnić, dodajući da je u firmi 15 godina bio zadužen za uplaćivanje penzijskog osiguranja radnika.
Pre obuke, ističu sagovornici “Vesti”, treba dočekati 67. godinu da bi se uopšte otišlo u penziju.
Radovan Žarevac iz Klajnandelfingena kaže da sama pomisao na to budi strah kod ljudi.
– Oni polako, ali sigurno u toj dobi već gube nadu da će penziju uopšte i dočekati. Pogledajmo istini u oči i videćemo koliko se radi i koliko je narod iscrpljen. Gde da mu produžujete radni vek za još dve godine? Da li je to humano? S druge strane, vidimo i situaciju da građevinska branša penzioniše ljudstvo sa 60 godina starosti, a sa druge strane hoće da produže radni vek do 67. godine. Ne znam ko je ovde u zabludi – da li ovi što penzionišu ljudstvo u 60. ili oni što hoće da penzionišu u 67 godina? Opet, kad pogledamo koliko mladih je bez posla, morali bi ti pametni da razmisle o tome malo bolje – ističe Žarevac.
Dosta im stresa
On veruje da će inicijativa o produženju radnog veka biti odbačena na referendumu, a s njim se slaže i Slava Ilić iz Lugana.
– Biće kao i na referendumu pre dve godine, kada je ta inicijativa propala. Mi stranci, a posebno prva generacija u Švajcarskoj, radimo na najtežim radnim mestima i mislim da je granica od 65 godina dovoljna za penziju. Druga i treća generacija koja se ovde školovala ima bolju poziciju na radnim mestima, tako da možda njima i ne smeta da se granica starosne penzije produži na godinu ili dve više. Mislim da je ovo s podizanjem praga starosne penzije opet neka propaganda – kaže Ilić, koji u julu napušta Švajcarsku i ide u rodno Jasenovo kod Svilajnca. Tamo će, kako navodi, biti dve godine i čekati da napuni 63. godinu, kada stiče uslov za prevremenu penziju.
Švajcarsku jedva čeka da napusti i Bojan Peranović iz Vintertura.
– Mislim da su malo preterali s ovim uslovima za penzionisanje. Švajcarska ima dosta para. Svako od nas želi da dočekuje penziju i da je živ i zdrav potroši. Ako da Bog, ja za 10 godina odoh odavde. Napustiću Švajcarsku da još malo proživim bez ovog stresa i da zdrav dočekam tu penziju – poručuje Peranović.
Mučenje pod stare dane
Jadranko Lešić iz Arbona ističe da su radnici u sektoru građevinarstva ili medicinske sestre već sa 50 godina već toliko slomljeni da ne mogu dalje tako naporno da rade.
– Sasvim je drugačije fizičko stanje čoveka sa 55 godina ako radi 40 godina u kancelariji ili 40 godina na građevini. Veća starosna granica za penzionisanje šteti ljudima koji imaju fizički zahtevne poslove. Oni ne mogu da rade duže u svojim profesijama isključivo iz zdravstvenih razloga – kaže Lešić.
On je posebno zabrinut zbog najave o učenju novog posla na kraju radnog veka, što sindikalci predlažu i vide kao fleksibilno rešenje, odnosno zamenu za fizički teže poslove.
– Učenje novog posla na kraju radnog veka neće biti nimalo lako. I to će gurnuti radnika u nezaposlenost jer neće moći da se navikne na novi proces rada i na novu tehnologiju. Tu situaciju već sada imaju u delovima nekih pokrajina u susednoj Austriji. Osobama starijim od 50 godina posebno je teško naći posao, a kompanije ih smatraju preskupim jer imaju puno radnog iskustva ili se smatraju premalo prilagodljivim na tehničke inovacije – objašnjava Jadranko.
Srbin iz Arbona kaže da bi državi bilo bolje da povede više računa o majkama koje su zbog dece ostajale kod kuće jer je, kako tvrdi, svaka treća žena iz statusa nezaposlene prelazila u penziju.
Veštački prave krizu
Tane Milićević iz Herisaua smatra da ljudi na zapadu sa ovim tempom rada ne mogu da izdrže ni do 65. a kamoli do 67. godine života.
– Ali, penzije su male i ne mogu da prežive sa tom penzijom, pa im je bolje da rade dalje posle 65. godine, jer im je plata veća od penzije. Ne verujem da nema više para u penzijskom fondu. Mislim da to oni veštački prave krizu, kao što i veštački drže nisku vrednost franka na osnovu evra da bi im turisti došli i da bi izvozili svoje proizvode. Drugo, ako bi znali da imaju previše para u fondovima, mnogo Švajcaraca ne bi radilo i živeli bi od socijale, kao što i sada njih dosta radi. Tek tada bi nastao još veći haos – kaže Milićević.
Gde nestaju pare?
Daniel Vuksanović iz Cuga objašnjava da Švajcarska za isplatu penzija ima rezerve za 15 do16 godina.
– Razlog što bi možda penzijski fond opao jeste i taj što ljudi u Švajcarskoj sve duže žive. Ja bih, ipak, tražio da se obavi revizija AHV-institucija (penzijsko osiguranje), pa da vidimo gde nestaju pare. Ali, tu reviziju ni ja, a ni vi nećemo doživeti – tvrdi sagovornik “Vesti”.
Preteruju sa propagandom
Snežana Petrović iz Ciriha misli da Švajcarci preteruju i da je inicijativa čista propaganda.
– U Švajcarskoj se deca već od 15. godine uvode u posao kroz praksu. Mnogo njih je u 18. u radnom odnosu. Smatram da je 65 godina idealna starosna granica za penziju. Čovek se naradi do svoje 65. godine i bilo bi lepo da mu ostane još koja godina i da uživa – kaže Petrovićeva.
