U Srbiji se ne koristi preko 400.000 hektara, što je skoro jedna osmina obradivih površina, a stručnjaci kažu da je reč o potencijalu koji je van funkcije. Prema rečima stručnjaka, to pitanje treba što pre "pretresti", zakonski urediti i unaprediti domaće tržište zemljišta.
Po poslednjem popisu poljoprivrede, u Srbiji se ne obrađuje 424.000 hektara ili 12,3 odsto raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, odnosno svaki osmi hektar. Agroekonomski analitičar Milan Prostran izjavio je da je to jedno od veoma osetljivih, kompleksnih i nerešenih pitanja u našoj zemlji, kome su doprineli procesi "raznih tranzicionih, privatizacionih i drugih marifetluka".
Propusti u korišćenju tog značajnog potencijala su rezultat i nedorečenosti u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, a treba rešiti brojna pitanja kao što su nasleđivanje i obavezna obrada zemljišta, kazao je Prostran.
"Pitanje zakupa je nedovoljno precizno i dobro uređeno, jer se sam zakup vrši po principu podele plena, a ne po ekonomskim principima i sa ciljem očuvanja tog resursa", ocenio je Prostran.
