Ne gasite našu reč!

M. Karović

Srpsko rasejanje, pogođeno mogućnošću da ostane bez jedinog štampanog glasila na srpskom jeziku, i dalje svakodnevno pruža podršku našoj redakciji.

Telefoni nam neprestano zvone sa pitanjem šta će biti sa “Vestima” i porukama da izdržimo sve pritiske i teškoće sa kojima se suočavamo. Dijaspora državi poručuje: “Spasite naše novine!”

Ljubiša Torlaković, predsednik SZ Izvor, Noj Izenburg, Nemačka

Razumemo zabrinutost zbog pritisaka na “Vesti” i očuvanja srpskog glasila u dijaspori. Sloboda medija i izražavanja su ključni elementi demokratskog društva, a očuvanje raznolikosti medijskog pejzaža važno za promociju slobodnog i nepristrasnog izveštavanja. Kada se suočimo sa situacijama u kojima se medijske slobode dovode u pitanje, važno je da institucije i društvo reaguju na adekvatan način. Imamo odgovornost da se brinemo o slobodi medija i zaštiti prava novinara, u zemlji i dijaspori.

Da bismo sprečili pritiske na medije i očuvali slobodu izražavanja, ključno je da postoji vladavina prava i nezavisnost sudstva. Trebalo bi da se stvori povoljno okruženje za novinarstvo, da novinari mogu da rade bez straha od represalija. Treba da postoji transparentnost i odgovornost kada su u pitanju ekonomski pritisci na medije. Srbija treba da podrži srpsku dijasporu i osigura nam pristup informacijama putem svog glasila. Dijaspora igra važnu ulogu u očuvanju srpske kulture, jezika i identiteta, i naše pravo na informisanje treba da bude zaštićeno. Zaštita medijskih sloboda i osiguravanje pluralizma medija su ključni elementi demokratskog društva. Važno je da vodimo dijalog između relevantnih aktera kako bismo pronašli održiva i demokratska rešenja koja će očuvati slobodu medija i pružiti podršku srpskoj dijaspori.

Božica Boba Nedeljković, Gosau, Švajcarska

Pritisaka je bilo oduvek i u svim sferama značajnim za srpski narod, kako u samoj matici, tako i u rasejanju. Odolevali smo uspešno i manje uspešno. Ova činjenica treba da nam je lekcija za buduća ponašanja i delanja kako bi se ovo zlo neutralisalo. Naše ministarstvo zaduženo za dijasporu mora da odbrani smisao ovog lista koji je i te kako podržavao srpsko rasejanje. Izveštavao o našim dešavanjima koja negujemo u zemljama Evrope, od političkih, preko sportskih do kulturnih, a sa ciljem da se veza sa korenima što prisnije održi, da deca ostanu svesna identiteta i značaja srpske kulture. “Vesti” su negovale i objavljivale prave vrednosti našeg rasejanja. Sve nacije koje su se rasejale po stranim zemljama imaju listove u kojima se mogu informisati o važnim događajima i aktivnostima sunarodnika, ali i u matici. Zašto odjednom postaje problem informisanje o Srbima sa KiM, iz BiH… ko će, ako to ne učine “Vesti”! I Srbi iz tih krajeva su u rasejanju, zar ne? Jednostrana evropska politika nema kraja, a odvija se transparentno i pred očima svih nas! Apelujem na odgovorne iz Ministarstva zaduženog za dijasporu da odlučno stanu na crtu ovim pritiscima!

Marija Nešić, medicinski tehničar-laborant, Vićenca

Otkad sam došla u Italiju čitam “Vesti”. Ostati sad bez njih je kao zavisnik bez opijata. Poređenje je možda preuveličano, ali šta je u današnjem modernom društvu pravo merilo i koje su te merne jedinice najprimerenije: ono normalno, to više nije, a ono što je nekad bilo nenormalno, sada je prirodno. Nema tih pritisaka, ucena i pretnji na koje srpski narod nije oguglao, rečeno narodnim jezikom. “Vesti” su bile i ostale naša veza sa domovinom, jedina spona, pupčana vrpca sa majkom Srbijom. Njena deca na Zapadu imaju potrebu za njom, ali istovremeno i pomažu majku. Malo sam uvila u metaforu kako bih rekla da će majka otadžbina pomoći svojoj deci da ne ostanu nepismena, jer su “Vesti” štivo koje doprinosi da se čita srpski jezik ćirilicom. One su naša lektira. Sa druge strane, deca iz dijaspore podržavaju i brane majku Srbiju kad god je mračne sile napadnu.

Tatjana Dugandžija Momić, Viten, Nemačka

Bole nas Srbe mnoge nanesene nam nepravde. Svaki od nas iznosi tu borbu na svoj način, a ta neprestana borba nije nas samo osnažila, već ovila ponosom koji u očima sveta ima odsjaj gordosti. Možda je baš ta nesavitljiva, srpska kičma trn u oku beskičmenjacima. Dok mi grlimo tradiciju i veru postojano dobro, svet kao da žuri da satre i poslednju kap ljudskosti. A, mi Srbi puni smo duše. Prepuni. Blagoslov ili kazna?

Iako razbacani po zemaljskoj kugli, daleko od matice, Srbija diše u svakom pojedincu, u svakom slovu naših dnevnih novina. Toj sponi činjenične i željene svakodnevice. Srbija diše u svakoj progutanoj suzi onih koji odlaze kad istekne vreme godišnjeg odmora. U svim naporima zadržati pravo da se jasno i glasno kaže da si Srbin, a znaš da svet nemilosrdno želi da nas uguši. I, u srceparajućim jecajima majki i dece u koloni avgusta 1995. na koje se svet oglušio i u ruševinama 1999. rodio se još jači i složniji srpski narod. Sateran u ćošak, ranjen i ponižen, ali ne i bačen na kolena. U svakom milimetru kosovskih enklava u koje su nas sabili. Udar na dnevne novine je novi ispaljeni metak u našem pravcu. S namerom da preseče naš informativni lanac i otuđi nas. Verujem da Srbija nikako neće dozvoliti svom glasniku da utihne. Zasigurno postoje sporazumi na državnom nivou, finansijske podrške i slično. Kao što rekoh, srpsko breme je sve teže, ali od pamtiveka je tako. Ali, još smo tu, još nas ima.

Borimo se za istinu

Brano Trifković, Botrop, Nemačka

Moramo se boriti da dobijamo realne i istinite informacije, jer suprotna strana uvek plasira drugu iskrivljenu sliku o svemu što se događa. Oni imaju debeo interes za to, na Kosmetu više ruda, a u Rusiji plinske i naftne resurse. Zato se treba boriti za istinu, ali ako su oni u mogućnosti da nam to učine, neće nas poštedeti, jer Zapad je mašinerija bez srca i duše, samo profit, a izmišljaju razloge demokratskog karaktera i prava ljudi. Onih koji njima idu niz dlaku dok ona koju mi tražimo ne dolaze u obzir jer njima ne ide u interes… tema bez kraja!

Ja sam muzičar i prokrstario sam Evropu. Reporteri “Vesti” su uvek bili uz nas da bi njihove zabeleške i priče već sledeći dan videli i čitali zemljaci svuda gde decenijama pačalbare. I, da sada ostanemo bez omiljenog lista, prava je bruka i sramota. Kome to treba???

Peticija za opstanak

Simonida Marinković, Vićenca, Italija

“Vesti”, list koji traje i opstaje i već 30 godina je naše blago u ovom delu zapadne Evrope. Ugasiti ih je zaustaviti srpsku reč i sponu s maticom i Srbima u rasejanju. Ne sme se to dogoditi u 21. veku, u demokratskom društvu gde je važnost slobode mišljenja i govora, vrednost. Nama je drago dok čitamo o uspesima naših Srba u rasejanju, o njihovom privatnom ili poslovnom životu. Naša država ne sme dozvoliti da ostanemo bez toga. Obaveza joj je da sačuva identitet Srba na Zapadu. I, na kraju, dok se bude čula srpska reč van otadžbine, Srbija nije slaba i sama, ima potomke i branioce.