Ranije sam ga ubeđivala argumentima kao što su melodičnost jezika, moćna književnost, bogata istorija, a tu je negde bila i roditeljska ambicija da mu dete bude svetski čovek, jer francuski je jezik diplomatije. Bar do sada. Posle izliva histeričnog besa i neotesanih kvalifikacija na račun dopisnika "Glasa Amerike" Budimira Ničića, francuski šef diplomatije Kušner mi je bar za izvesno vreme izbio argument roditeljskog ubeđivanja zašto treba znati jezik kojim su govorili jedan Napoleon ili Volter.
Pre nego što je u Gračanici izvređao novinara, nazvavši ga ludakom, a indirektno i ubicom, Kušner je imao "malo krštenje" kod Ljubice Gojgić na TV B92. Nažalost, bez mnogo reakcija u javnosti. Ova izvrsna novinarka, poznata po odmerenom nastupu i dobroj informisanosti, uspela je pristojno da "ispresliša" gospodina ministra. Toliko ga je hvatala u nedoslednosti da je on, kako je razgovor odmicao, sve nervoznije poskakivao: "Madam, madam", neprestano ponavljajući floskulu kako je "prijatelj Srbije". Recimo, na Tadićevo da Srbija nikada neće priznati Kosovo, odgovorio je da kod pametne politike ne postoji reč "nikada". A kada mu je novinarka uzvratila kako on upravo govori da nikada neće promeniti svoj stav prema nezavisnom Kosovu, sav zajapuren je palamudio o neobavezujućem karakteru odluke Međunarodnog suda pravde.
Sa "madam" nije prešao na "msje" već odmah na "budala", "ludak" i "psihijatrijski slučaj". Mnogi bi rekli da njegova uznemirenost nije bila bez razloga kada ga je novinar upitao pitanje o "žutoj kući" i optužbama porodica nestalih Srba da je kao prvi šef Unmika učestvovao u ilegalnoj trgovini ljudskim organima?
Tek nakon ovog pitanja shvatila sam da Ljubica nije pitala sve što je trebalo. I još gore, da se mi srpski novinari pored hronične zaboravnosti ponašamo snishodljivo prema moćnim gostima sa zapada.
Ničić je samo dotako vrh ledenog brega. Svi znaju koliko dugačke repove Kušner vuče od svog šefovanja Unmikom. Mogao je biti upitan i o tome da li je obezbedio da njegov brat Robert postane vlasnik mobilne telefonije LjUM 900 na Kosmetu, ili da li ga je sramota što je intervenisao da se oslobode kosovski Albanci uhapšeni po srpskoj poternici? Mnoštvo legitimnih pitanja za jednu, u suštini opskurnu ličnost kakav je Kušner. Ta pitanja nisu se mogla očekivati od jedne Rade Trajković, u celom skandalu, najbednije osobe.
Umesto da ovom zagovorniku takozvane humanitarne intervencije i njemu sličnima dolazak u Srbiju bude noćna mora zbog svih nedela prema srpskom narodu, neki su domaći naoštrili jezik na novinaru Ničiću, konstatujući da na tako "glupo" pitanje drugačija reakcija Kušnera nije ni mogla da usledi. Ako je tako u Srbiji, ne treba da čudi što sva vređanja njihovog novinara matična Redakcija "Glasa Amerike" u Vašingtonu posmatra bez ijedne note osude. Samo da se ne talasa, da se ne dira veliki prijatelj Amerike Kušner. Ko uostalom šljivi tamo nekog novinara sa Balkana, zabrinutog za sopstveni posao?
