Stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu stranu kovanice evra, što je najavio hrvatski premijer Andrej Plenković ako Hrvatska postane članica Evrozone, predstavljalo bi prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda, smatraju u Narodnoj banci Srbije (NBS). Ovo je zato, jer se slavni naučnik izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu, navode iz NBS i dodaju da bi, ako se to desi, sasvim sigurno bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama Evropske unije, da bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga.
Podsetimo, Plenković je najavio da će se lik Nikole Tesle nalaziti na evrokovanicama od 50, 20 i 10 centi. Hrvatski premijer je objasnio da je Tesla internet anketom izabran kao najpoželjniji, da je izbacio Dubrovnik i “ušao u petorku”. Prema njegovim rečima, iskristalizovali su se sledeći predlozi – šahovnica, karta Hrvatske, kuna, Nikola Tesla i glagoljica. Dodao je da će šahovnica biti podloga, a onda bi išlo redom – karta Hrvatske na dva evra, kuna na jedan evro, na 50, 20 i 10 centi Tesla i na 5, 2 i 1 cent glagoljica.
Različiti motivi na reversu
U Narodnoj banci Srbije podsećaju da je dizajn evro novčanica isti nezavisno od države koja ih štampa, a dizajn kovanica je regulisan odgovarajućom Uredbom Saveta EU od 24. juna 2014. godine. Reč je uredbi o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju i po njoj evrokovanice imaju jednu zajedničku, evropsku stranu koja je ista na svim evrokovanicama, tzv. avers i drugu nacionalnu, revers stranu, koja se razlikuje od zemlje do zemlje i ima na sebi oznaku države članice EU.
Na nacionalnoj strani evrokovanice mora da se nalazi krug sastavljen od 12 zvezdica, što je simbol EU, koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn, a država članica sama odlučuje koje će motive prikazati unutar zvezdica, navode u NBS. Tako na primer, Italija ima evrokovanice od dva evra na kojima se nalazi portret Dantea Aligijerija, a na evrokovanici od jednog evra crtež Leonarda da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela. Grčka, pak na evrokovanici od dva evra ima scenu sa mozaika u Sparti iz trećeg veka nove ere, u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici od evra prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od četiri drahme.
U Narodnoj banci Srbije kažu da države obično formiraju komisije, sastavljene od umetnika, numizmatičara, gravera, političara, koje od više predloga biraju nacionalni dizajn evrokovanice. Objašnjavaju i da o nacionalnom dizajnu evrokovanice odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu i da se on može menjati tek posle 15 godina, osim ako se ranije promeni šef države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada se dizajn može promeniti i pre isteka pomenutog roka.
Odobrava Savet EU
Država je obavezna da druge članice EU obavesti o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU. Procedura je takva da Savet EU odobrava dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.
“U slučaju da ima primedbi, a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge članice, Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova”, objašnjavaju u NBS.
Naglašavaju i da se pomenuta uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Hrvatska to može da učini najranije 2023. godine, što je, kako navode u NBS, u ovom trenutku upitno.
Srebrnjak
Hrvatska narodna banka je 2006. izdala prigodnu srebrnu kovanicu sa Teslinim likom povodom 150. godina rođenja slavnog naučnika. Izdato je 5.000 komada nominalne vrednosti od 150 kuna (20 evra).
Na novčanicama od 1970.
Prvi put se Teslin lik našao na novčanici SFRJ od 500 dinara 1970. godine. Ta novčanica je kasnije izdavana 1978, 1981. i 1986. Lik Tesle na toj novčanici isti je kao na spomeniku podignutom pored slapova Nijagare. SFRJ je još dva puta stavila lik Tesle na novčanice i to na 1.000 dinara iz 1990. i 1.000 dinara iz 1991. Kasnije se našao i na više novčanica SR Jugoslavije, 1.000 dinara 1992, 5.000.000 dinara 1993. 10.000.000.000 dinara 1993, 5.000 dinara 1993, 100 dinara 1994, zatim 5 novih dinara 1994. Trenutno je u Srbiji važeća novčanica od 100 dinara, koja se izdaje od 2000. godine .
Nikoli Tesli takođe je posvećena i jedna serija kovanog novca u izdanju NBJ povodom 140. godine rođenja (1996.). Tada su izdane kovanice od 20, 200, 300 i 1.000 novih dinara. 20 novih dinara je otkovano u leguri, 200 i 300 novih dinara su srebrnjaci, 1.000 novih dinara je zlatnik.
Draži im od Tuđmana
Za mesec dana u Hrvatskoj je glasalo više od 40.000 ljudi. Zanimljivo je da se daleko iza slavnog Srbina našao “otac” moderne hrvatske države Franjo Tuđman, za koga se dugo verovalo da će biti glavna hrvatska ikona. Ispred Tuđmana su bili i dalmatinski leptir i dalmatinski pas.
Uvreda za Srbe
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba u regionu, kaže da će biti velika uvreda za Srbe ako se Teslin lik nađe na kovanici, ali da to nije ništa novo i potpuno je očekivano.
– U Hrvatskoj dugi niz godina traje proces prisvajanja ne samo Nikole Tesle nego čitavog kulturnog nasleđa i tradicije Srba koji su vekovima živeli na tom području. Mislim da je važno da naše nadležne institucije, uvek javno i jasno govore činjenice i istinu, a istina je samo jedna: Tesla je naučnik srpskog porekla, rodom Srbin. Licemerno je da ga sad Hrvati svojataju, a ustaše su svirepo ubijale njegove rođake.
Podsetimo i na odnos Hrvatske prema Tesli. 1992. doneta je odluka da se centralni gradski trg u Gospiću, udaljen pet kilometara od Tesline rodne kuće u Smiljanu, više neće zvati po svetski uglednom naučniku već po Stjepanu Radiću. Svega tri dana kasnije u vazduh je dignut i spomenik posvećen Nikoli Tesli koji se nalazio na tada već preimenovanom glavnom gradskom trgu. Skoro u isto vreme kada i spomenik do temelja je srušena, i u parkiralište pretvorena, pravoslavna Crkva Sv. velikomučenika Georgija u Gospiću, u kojoj je kao sveštenik služio prota Milutin Tesla, Nikolin otac.
