Vernici su u hramu Svetog Save u Hanoveru u nedelju, na Svetog Ignjatija Bogonosca i pored korone, ipak obeležili Oce, koji zajedno s Detinjcima i Matericama doprinose jačanju porodične povezanosti. Liturgiju su služili protonamesnik Aleksandar Perković i đakon Slavko Bosančić, a za pevnicom su pevali pojac Lazar Radujković i gost, đakon Avramović iz Paderborna. Iako je sveštenik u molitvama i besedi više pažnje posvetio Ignjatiju Bogonoscu i pripremi za Božić nego Ocima, vernici su ih uprkos koroni posle liturgije ipak obeležili – čak i vezivanjem.
– Nećemo valjda koroni dopustiti da nam zatre taj lepi običaj – kaže Beograđanin Radoslav Đorđević koji pri tom najviše misli na svoje unuke. On se “naoružan” slatkišima i čokoladama, potencijalnim zavezivačima hrabro stavio na raspolaganje. Njegova supruga Jasna strpljivo je sedela i čekala dok se “otkup” po svim pravilima ne završi. A zavezivači su dolazili ,vezivali, uzimali čokolade i odlazili. Prvi se iz “zasede” pojavio đakon Slavko, a kasnije su sledile Živka, Ilinka, Božana, Milica i više njih koji nisu hteli da napuste hram, pre nego Radoslavu čestitaju.
Dušan Marić Vojvođanin iz Republike Srpske teško se “oslobodio”, jer je pare potrošio kupujući božićne relikvije, a čokolade nije ni doneo. Najviše je problema imao sa suprugom Božanom, koja ga je držala vezanog sve dok joj nije obećao da će joj kod kuće otpevati neki njen dobojski hit, koji god poželi.
Đorđe Bošnjak je sedeo u “zavetrini” pored zida pa mu je torbica sa poklonima ostala gotovo nedirnuta, a najjeftinije je prošao neimar Danko Slavuljica koji je za vreme gradnje Hrama Svetoga Save bio predsednik Građevinskog odbora. Do njega nisu dospele informacije da služba umesto u 10 počinje u osam časova, pa je stigao kad je već sve bilo gotovo.
Uz Oce su vezani mnogi narodni običaji, a pored vezivanja običaj je i spremanje dobrog ručka. Dušanu Mariću, poznanici su savetovali da za ručak pribavi i flašu vina, jer će inače imati problem sa pevanjem.
U crkvi za svaki praznik
– Ja sam iz svog Voćina kod Virovitice u Hrvatskoj otišla pre 50 godina. Dok sam tamo živela nisam upoznala običaje vezane uz Detinjce, Materice i Oce. Sve sam to naučila ovde u našem hramu od sveštenika Milana Pejića koji je u međuvremenu penzionisan. Običaji mi se veoma dopadaju i u hram za sva ova tri praznika redovno dolazim – priča nam Živka Ojkić koja je od Radoslava Đorđevića dobila čokoladu da bi ga oslobodila.
Neće biti paljenja badnjaka
Na Badnji dan u četvrtak 6. januar jutarnja liturgija počinje u 9.00, a večernje u 16.00 časova. Hram će biti otvoren celog dana, do 22.00 sata. Uobičajenog paljenja badnjaka ove godine neće biti.
Liturgija na Božić, u petak 7. januara počinje u 9.00 časova, a u subotu 8. januara u 10.00 časova, dok je večernje u 18.00 časova. U nedelju 9. januara, na Svetog Stefana liturgija počinje u 10.00 časova .
Kruševa brda u Đurđevu
– Rođen sam u Kruševu kod Kotor Varoši kod Banjaluke, ali su me roditelji kao dete, zbog školovanja, smestili kod rođaka u Đurđevo kod Novog Sada, a posle škole sam tamo i ostao. Narednih godina iz mog kraja su mnogi doselili u Đurđevo, pa danas u ovom lepom mestu imamo čak 140 kuća od ljudi poreklom iz Kruševa. Osnovali smo zavičajno udruženje Kruševa brda, i tu se družimo i čuvamo občaje iz rodnog kraja. Zahvaljujući udruženju sačuvali smo i običaj vezivanja za Detinjce, Materice i Oce. Ranije smo te običaje obeležavali kod kuće, ali otkad su unuci odrasli za ove praznike uvek dolazimo u crkvu – ispričao je Dušan Marić, koji svoje penzionerske dane provodi u Srbiji i Nemačkoj.
