Ivan Stoilković iz Demokratske stranke Srba u Severnoj Makedoniji izjavio je da bi Srbi u ovoj zemlji mogli da organizuju poseban popis stanovništva jer sumnjaju u rezultate nedavno završenog po kome je Srba tek 1,3 odsto, odnosno samo 23.847.
– Ne verujemo aktuelnoj vladi i nemamo nameru da damo legitimitet perfidnom uništavanju našeg naroda – rekao je Stoilković i dodao da bi uz podršku Srbije, popis Srba mogao da se održi već u drugoj polovini ove godine.
On je kazao i da će onima koji budu učestvovali u ovom popisu biti uručen sertifikat, koji će moći da iskoriste kada ostvare političke ili socijalne beneficije.
Milutin Stančić, osnivač Srpskog kulturnog centra Spona ističe da su rezultati popisa zapravo pokazali da su Srbi “žrtve stokholmskog sindroma”.
– Rezultat ovog popisa je proizveo pitanje da li su se Srbi u Severnoj Makedoniji samoizbrisali ili su izbrisani. A ima svega: od straha do sopstvene krivice. Oni sa prezimenom i poreklom bi da se priklone većini, a duh samoporicanja nadire. Ima tu i stokholmskog sindroma bivših Srba, želje da se skinu “meta” i teret diskriminacije – kaže Stančić.
Dodaje da se to najbolje vidi kroz kulturu sećanja na Veliki rat.
– Za jedan od retkih, neminiranih i urušenih “srpskih spomenika” na teritoriji današnje Makedonije, onaj u Čelopeku, dugo se nije ni znalo, dok ga zaboravljenog nismo “otkrili” u šipražju i šiblju. Ima ih još. Neki su urušeni, drugi delimično obnovljeni i rekonstruisani, tek popravljeni – ništa više od toga. Vojnički memorijali kao što su ostaci monumenta na Zebrnjaku, spomen-kapela na Kajmakčalanu, pa tek Manastirec i samo ostatak postamenta nekadašnjeg spomenika Ramne u Ohridu. Tu su kosturnice pored vojničkih grobalja iz Balkanskih, Velikog i Drugog svetskog rata… A “srpskih spomenika” – nema. Srbi ovde mogu da žive, ali ako probaju nešto da obeleže kao “njihovo”, postaju ili “okupatori” ili “srbomani”, čak i ako je reč o lokalnoj ličnosti – naglašava Milutin Stančić.
Bez “sećanja i počasti”
Milutin Stančić kaže da je nesporna činjenica da su u Severnoj Makedoniji srpske teme zabranjene, a da je rezultat to što Srbi danas nemaju “mesta za sećanje i počasti”.
– Nema spomenika Josifu Mihailoviću, mitropolitu skopskom Vikentiju, Anđelku Krstiću, Stevanu Simiću, Velimiru Preliću, Micku Krstiću, Radoslavu Grujiću, Tomi Smiljaniću Bradini, patrijarhu Maksimu Skopljancu, Vasi Maćedoncu… Velikanima iz plejade zaboravljenih, a znamenitih ličnosti autohtonih Srba iz Makedonije, izbrisanih iz udžbenika, skrajnutih iz sećanja sadašnjih i budućih generacija – ističe Stančić.
