Ako je dobar golman “pola tima”, onda u Partizanu ne moraju da brinu. I kada ekipi ide i kada ne ide, Aleksandar Jovanović je na visini zadatka. Prošle sezone je bio najbolji pojedinac tima iz Humske, ove je takođe na visini zadatrka. Uz to, sada je kapiten tima, u međuvremenu je postao i (povremeni) reprezentativac reprezentacije Srbije.
Partizan je trenutno u sjajnoj formi. Ona je došla od trenutka kada je promenjen trener. Ekipa je vezala šest pobeda posle poraza u večitom derbiju (4:0), što svakako raduje sve u crno-belom taboru.
Ipak, Jovanović ističe da nema mesta euforiji i da svi znaju šta znači nositi crno-beli dres.
– Trudim se da budem miran, sad sam i kapiten. Iz te mirnoće se podiže samopouzdanje. Posle ovih šest pobeda sigurno je lakše. Međutim, ovo je Partizan. Svaka nova utakmica je novo dokazivanje. Nema juče, sve je danas i sutra. Imamo taj Kragujevac, treba dobiti tu utakmicu i mirno otići na pauzu. Može dosta bolje. Rekao sam već, nikad se ne zadovoljavamo. Ne postoji euforija zbog šest pobeda u nizu, nemamo pravo na to. Idemo u pravom smeru. Najbitnije je da se ova polusezona privede kraju adekvatno, da se uzme što više bodova, da analiziramo stvari i da od februara bude još bolje – priča Aleksandar Jovanović.
Uspeh donosi raspoloženje
Posle promena u klubu, pre svega u stručnom štabu, ekipa je poletnija, borbenija i, što je važno u Humskoj, uspešnija?
– I ranije su momci davali maksimum. Ne možemo da kažemo da to nismo činili. Međutim, sada su se poklopile kockice, ide se u pravom smeru i tu su rezultati. To je ono što je najbitnije. Kad ima uspeha, odmah je i bolje raspoloženje. Ono što mogu da potvrdim, atmosfera u svlačionici je odlična. Tome je sigurno doprineo Savo. On je iskusan, zna sa igračima, zna kome šta treba u kom momentu. Ne treba nešto previše pametovati, treba nastaviti ovako, uz podršku navijača, koji, znam da zvuči kao fraza, ali zaista nam mnogo znače. Videlo se protiv Čukaričkog.
Kako je u vašim očima izgledala ta slika punog stadiona?
– Bilo je neverovatno, za mene je to bilo “njau”, prvi put sam na terenu doživeo tako nešto, otkako sam u Humskoj. Pratim Partizan od detinjstva, znao sam šta “grobari” mogu da pruže, ali prvi put sam doživeo. Pamtiću zauvek.
Kakav je bio osećaj, odnosno o čemu se pričalo u svlačionici kada se pred meč protiv “brđana” tražila “karta više”?
– Iskreno, svi smo očekivali da će se navijači vratiti posle promena u bordu kluba, jer je to bio zahtev najvatrenijih pristalica. Ipak, nismo znali u kom broju će doći. Tokom nedelje se to širilo, tako da smo na dan utakmice znali da će biti između 15 i 20 hiljada. Tog dana na zagrevanju, pošto kao golman prvi izlazim na teren, kada sam kročio rekao sam sebi: “To je to, to je Partizan”. Sve se nekako namestilo i lep dan, odnosno vreme, lepa emocija, što se kaže “leptirići u stomaku” čak i za mene iskusnijeg, a mogu da zamislim kako je bilo mladim momcima.
Idemo pravim putem
Kada je reč o promenama, u klub su došli Predrag Mijatović, Danko Lazović, tu je šef struke Savo Milošević. Sve sami napadači?
– Razgovarao sam sa vodećim ljudima posle nekoliko dana od njihovog dolaska, video sam da razmišljaju sportski, da imaju veliku ambiciju. Vreme će pokazati, ali smer u kojem se ide je jako dobar. Ono što je najbitnije, ne smemo da se opuštamo. Nismo mi u situaciji da imamo takvu privilegiju. Treba da radimo naporno, kako bismo beležili dobre rezultate. Sve ide kako treba.
Poslednji trijumf ostvaren je protiv TSC-a u Bačkoj Topoli?
– Bili smo kompaktni. Dugo smo pričali o tome da se ranije nismo branili kako treba, na ovoj utakmici to nije bio slučaj. Branili smo se vrlo dobro protiv ekipe koja voli posed. Nije bilo lako, ali dobro je da smo dali dva gola na početku. Posle su nas spustili u zonu, jer su jurili rezultat, što je donekle i normalno, ali smo dobili sa 2:1, što je najbitnije.
Nedugo posle gola Ifeta Đakovca sa bele tačke, došlo je do sukoba vas dvojice. O tom događaju se mnogo priča poslednjih dana. Fudbaler TSC-a je na pitanje o “klinču” poručio da “ne bi produbljivao tut emu”. Šta vi kažete?
– Ne bih ni ja širio priču, slažem se sa njim, video sam šta je izjavio. Međutim, na utakmici sam rekao da mora da postoji poštovanje. Kod penala, situacija on i ja. Došlo je do provokacije, ne bih o rečima koje su bile upućene, ali nisu bile lepe. Reagovao sam na način na koji nisam baš ponosan, najiskrenije. Smatram da je trebalo da budem mirniji. Međutim, imam to u sebi da ne dam na sebe i ekipu. Ne ponosim se, ali u tom momentu sam postupio kako sam morao.
Nije trebalo da dođe do incidenta
Da li je to sa Đakovcem bilo na klupskom, ili ličnom niovu?
– Provokacija je bila na ličnom nivou. I, nema veze sa načinom na koji je izveo penal. Svaka čast, to se dešava svakog dana, svuda. Nemam problem sa tim. Uvek sam za sve te sportske stvari, razumem i sportsko vređanje, to ostaje na terenu. Jednostavno, mora da postoji granica i respekt. Kad se ta granica pređe, onda postoje posledice. Izvinio mi se posle toga, i Đakovac takođe i kapiten Nemanja Petrović. Nije trebalo da dođe do toga, potpuno jedna nepotrebna i situacija.
Kako se snalazite u ulozi kapitena, odnosno kako održavate balans – da podviknete kada je neophodno, ali i da uputite savet kada je to potrebno?
– Imao sam sreću u prošlom klubu da budem kapiten neko vreme. Takođe, učio sam od drugih, gledao, upijao. Partizan je, zaista, specifičan klub. Ima tu stvari, ne samo sportskih, već sve okolo. Prija mi, svakako. Velika je čast, satisfakcija, ali i odgovornost. Ono što pokušavam, da ne budem previše agresivan, da budem miran, da na taj način prenesem igračima poruku. U nekim momentima, kada vidim da ekipa nije dovoljno “naelektrisana” pokušavam da reagujem na sebi svojstven način, ali gledam da imam neki pravi drugarski odnos, do određene granice – zaključuje popularni Coa.
Opet bih rekao ono posle derbija
Posle večitog derbija i ubedljivog poraza od crveno-belih (4:0) “ogolili ste kožu” pred medijima, izneli stvari o kojima su svi znali, ali ćutali. Nekako brzo posle toga došle su i promene u klubu.
– Da se vrati vreme, isto bih rekao. Nije bila vruća glava. Što se promena tiče, sportska priča je u pitanju, igrači osećaju u svlačionici. Rezultat su najbitniji. Kroz par meseci će se videti rad nove uprave, ali i svih nas. U klubu kao što je Partizan se očekuju samo pobede.
Imate li poruku za navijače, pred duel sa Kragujevčanima?
– Ne bih upućivao poziv navijačima, mislim da su i oni sami prepoznali momenat da pomognu voljenom klubu, našem klubu. Da njih nije bilo protiv Čukaričkog, bilo bi jako teško.
Dok sam potreban Partizanu – biću ovde
Da li biste voleli da završite karijeru u Partizanu?
– Daleko sam od kraja karijere, imam tek 31, planiram da se bavim još sedam-osam godina ovim pozivom, Bože zdravlja samo… Brinemo o svom telu, videćemo. Što se tiče crno-belih, rekao sam, biću ovde dok god mogu da pomognem klubu, da pravim golmansku razliku. Da li će to da bude još godinu, dve, pet, sedam, ne znam, niti želim sebe da ograničim vremenom i pravim neki pritisak ni na sebe, ni na klub. Dok budem potreban Partizanu i dokle god osećam da mogu da pružim maksimum, biću ovde.
Sve za titulu
Odbranjen penal za ulazak u Ligu šampiona, ili zaustavljen jedanaesterac u meču za titulu?
– Uh… Definitivno za titulu, u ovoj situaciji sigurno.
Da li se desi nekada na treningu da odbranite penal Nathu?
– Ove sezone nismo stajali jedan preko puta drugog, ali prošle godine smo dosta puta to činili i, ono što javnost ne zna, odbranio sam mu dosta pokušaja – kroz osmeh će Jovanović. – Ali, dobro. Čovek je majstor. Broj jedan što se tih stvari tiče, definitivno.
Ko je najnezgodniji napadač protiv koga ste branili?
– Možda Benzama, najkompletniji igrač koji je igrao u Španiji, dok sam tamo branio. Zaista je neverovatan.
Željko veliki čovek
Nedavno je, prilikom posete košarkašima Partizana, primećeno da se Željko Obradović zadržao u kratkom razgovoru sa vama, možda delio neke savete?
– Ništa spektakularno nije rečeno, ali do sada nisam imao priliku da razgovaram sa Obradovićem i čovek je zaista na mestu, prirodan. Veliki, ostvareni ljudi su uglavnom takvi. Bila mi je velika čast da mogu da razmenim par rečenica sa njim. Pružio je podršku, dao neke instrukcije i to je to.
