Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i najavila da će sindrom izgaranja na poslu (takozvani “burnout”) od naredne godine postati dijagnoza, što praktično znači da će zbog premora na poslu zaposleni i zvanično moći da dobiju bolovanje.
Prof. dr Aleksandra Đurić, psihoterapeut, objašnjava da ako ne možemo da promenimo spoljašnje okolnosti, postoji način na razvijemo strategije kako da se zaštitimo od stresa na poslu.
Koliki nivo stresa će neko imati na poslu iskazan na skali od jedan do deset, kako napominje prof. dr Aleksandra Đurić, je krajnje individualno u zavisnosti od toga kakve kapacitete određena osoba poseduje da reaguje na stres.
– Naravno da postoje objektivni i organizacioni uslovi koji mogu da doprinesu da se intenzitet stresa pojačava, ali zavisi od naših individualnih kapaciteta kako se suočavamo i kako se nosimo sa stresom – dodaje psihoterapeutkinja.
Moramo da budemo svesni da kada ne možemo da promenimo spoljašnje, objektivne uslove, kao na primer radno vreme, onda moramo da se osvrnemo na sopstvene kapacitete šta možemo da uradimo i kako sebi da pomognemo da se bolje suočavamo sa tim stresom.
Medicinski radnici, piloti, vatogasci, trgovci, učitelji, su takođe u vrhu liste zanimanja koja su izložena sindromu izgaranja na radu, ali profesorka Đurić napominje da ne postoji profesija koja nije izložena sindromu izgaranja jer su se uslovi rada promenili, a naravno i da je pandemija tome dodatno doprinela.
– Način organizacije rada, međuljudski odnosi, vreme koje provodimo u radnoj organizaciji, kao i savremena tehnologija koja je doprinela da mi budemo dostupni malte ne 24 sata – dodaje ona.
Struktura vremena inače jako utiče na naše mentalno zdravlje. Zato u određenom trenutku moramo da napravimo granicu i distancu jer niko ne može 24 sata da bude u radnoj ulozi. Zato je jako važno napraviti prioritete.
Simptomi sindroma izgaranja na poslu
Simptomi sindroma izgaranja na poslu mogu da se odraze na sva tri aspekta našeg funkcionisanja – na emotivnom, ponašajnom, na psihološkom i na fizičkom nivou. Sve zavisi od intenziteta na osnovu kojih se određuje stepen ugroženosti.
Od psiho-somatskih simptoma tu su migrene, problemi sa digestivnim traktom, povišen pritisak, pojačano znojenje, ubrzan rad srca i druge zdravstvene tegobe za koje nije utvrđen medicinski uzrok.
Tu su i emotivni psihološki simptomi kao što je anksioznost, depresija, problem sa motivacijom, koncentracijom i slično.
I na kraju ponašajni – poremećaj apetita, bilo pojačan ili smanjen, socijalno povlačenje, izolacija, povećana iritabilnost…
Kako reagovati na ove simptome
Psihoanalitičarka prof. dr Aleksandra Đurić naglašava da nikako ne bi trebalo čekati da svi ovi simptomi poprime drugi ili treći stepen intenziteta, već bi čim primetimo da se nešto dešava trebalo da se obratimo za stručnu pomoć.
– Balans je teško napraviti, ali moramo da napravimo neku vrstu distinkcije kada radimo, kada je naše slobodno vreme, kada je vreme za rituale, razonodu, bliskost, međuljudske kontakte… – navodi psihoterapeutkinja.
Velika većina ispitanika je svesna da je struktura vremena usmerena na aktivnosti, a aktivnosti podrazumevaju zadatke, ciljeve, nešto što je vezano za rad.
– Postoji i posebna struktura ličnosti koje su sklone tom sindromu izgaranja, takozvani, radoholici. Osobe koje u radu, u aktivnostima pronalaze određenu vrstu potvrđivanja, određenu vrstu afirmacije i, ono što je važno istaći, u tom segmentu potvrđuju svoju važnost. Nekada nam rad služi kao način da se mi samopotvrđujemo, ali kada to ode u svoj ekstrem, zna da bude vrlo problematično. Kada svoj smisao i svoj identitet vežemo samo za radnu ulogu, to može da dovede i do perfekcionizma, do dokazivanja i sindroma izgaranja – dodaje dr Aleksandra Đurić.
Primetna je i tendencija da mi u radnom okruženju zadovoljavamo i ostale potrebe – da se družimo, da se povezujemo, da se socijalizujemo, da nam bude zabavno. Ali posao je posao i moramo da shvatimo da su to radni zadaci i obaveze, a da rituali i razonoda tu ne pripadaju.
