Slavska sveća spada među četiri slavska simbola, pored slavskog kolača, žita i vina. Svetlost sveće simbolizuje to da smo mi hrišćani sledbenici religije svetlosti, nauke Hristove, a prinosimo je i kao odgovarajuću žrtvu Bogu.
Za slavu se kupuje sveća od pravog voska, obično dužine 50 do 60 cm, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Palimo je na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Kad god palimo sveću, pa bila ona slavska, božićna, vaskršnja, za zdravlje živih ili za pokoj duša umrlih, samom paljenju prethodi molitva Bogu.
Domaćin se najpre prekrsti, pomene u molitvi Boga i svoju krsnu slavu pogledavši na slavsku ikonu, poljubi tj. celiva sveću i onda je upali. Tim poljupcem, na vidljiv način, izražava svoju ljubav prema Svetome i samom činu krsne slave. Isto je i pri paljenju sveća za zdravlje živih i pokoj duša umrlih srodnika i prijatelja.
Na dan slave, sveća gori celog dana, a kada izgori na nekoliko centimetara do svećnjaka, sveću treba ugasiti na sledeći način:
Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću.
Potom se sveća i svećnak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde stoji do sledeće godine i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Ovu sveću možete koristiti kad dođe sveštenik da osvešta dom i vodicu pred Vaskrs. Poželjno je da se do naredne slave slavska sveća iskoristi u potpunosti, ali u slučaju da preostane, ne izgori do kraja, onda se ona odnosi u crkvu i zapali pre liturgije za zdravlje.
Po našim verovanima i starim srpskim običajima, dim ugašene slavske sveće može tumačiti određene prilike u kući. Ako dim ide pravo u vis, dobar je znak, a ako krivuda, može se očekivati bolest u kući ili kod stoke. Naime, ovo je samo jedno od mnogobrojnih verovanja našeg naroda, iz davnina.
