Bruto i neto devizne rezerve Narodne banke Srbije su nastavile da rastu i na kraju jula 2019. godine bile su na novom najvišem nivou krajem meseca od 2000. godine, od kada se na ovaj način prate podaci.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju jula iznosile 12.758,4 miliona evra, što je za 612,4 miliona evra više u odnosu na jun.
Bruto devizne rezerve su u proteklih godinu dana (u odnosu na kraj jula 2018. godine) povećane za 1.355 miliona evra (najvećim delom po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza – za 1.735 miliona evra, što je najzdraviji način povećanja rezervi), i to u periodu kada se Republika Srbija neto razdužila po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 1.851,5 miliona evra.
Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 193 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju jula iznosile su 10.794 miliona evra, što je za 652 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.
Od avgusta 2012. godine, od kada je na čelu Narodne banke Srbije guverner dr Jorgovanka Tabaković, neto devizne rezerve (onaj deo rezervi koji stoji na raspolaganju kao „odbrambeni mehanizam“ u slučaju eventualnih budućih šokova iz međunarodnog okruženja) su gotovo udvostručene (povećane su za 5.260,0 miliona evra), u najvećoj meri intervencijama Narodne banke Srbije (za 2.740,0 miliona evra).
U ovom periodu Republika Srbija se značajnije neto razdužila u deviznom znaku (u iznosu od preko 3 milijarde evra):
– u potpunosti su izmirene sve obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu (stend-baj aranžman iz 2009. godine) – Srbija je po osnovu stend-baj aranžmana iz 2009. godine iz deviznih rezervi otplatila 1.588,8 miliona evra. Takođe, taj aranžman koštao je državu Srbiju dodatnih 91,2 miliona evra po osnovu troškova aranžmana. Otplata glavnice započeta je avgusta 2012. godine, a završena aprila 2016. godine, od kada Srbija više nema obaveza prema MMF-u.
– građanima je isplaćeno 1.207,8 miliona evra po osnovu stare devizne štednje,
– smanjen je devizni dug Republike Srbije po osnovu kredita i hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu (neto 236,8 miliona evra).
Rast bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije i u julu je ostvaren u ambijentu u kojem je država dodatno smanjila svoje devizne obaveze (neto 82,0 miliona evra) po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti, što je doprinelo daljem smanjenju javnog duga i poboljšanju njegove valutne strukture.
Povećanje bruto deviznih rezervi u julu u najvećoj meri je rezultat neto priliva po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (635,0 miliona evra), kao i efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (u ukupnom iznosu od 69,6 miliona evra).
Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive iz deviznih rezervi po osnovu pomenutog razduženja države, po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (u ukupnom neto iznosu od 183,8 miliona evra). Na povećanje deviznih rezervi u julu uticao je pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 91,6 miliona evra.
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 401,7 miliona evra i bio je za 94 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih sedam meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3.187,8 miliona evra.
Dinar je u julu nominalno ojačao za 0,1% u odnosu na evro, dok je od početka ove godine zabeležena nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,4%. U uslovima aprecijacijskih pritisaka, NBS je, u cilju ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa, u julu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 645 miliona evra, što je drugi najveći iznos intervencije tokom jednog meseca (nakon juna 2019.), od kada se beleže ovi podaci.
