Dijeta dugovečnosti pored ostalog podrazumeva unos “dovoljne količine proteina” koji su uglavnom biljnog porekla.
Kako godine idu, sve više dajemo od sebe da ostanemo u najboljoj mogućoj formi, fizičkoj i psihičkoj, kako bismo živeli zdravije i duže. Iako ne možemo da kontrolišemo sve što nam život nudi, možemo da kontrolišemo šta jedemo, što je bitan faktor za dugovečnost.
Istraživanja rađena ove godine utvrdila su kako bi takozvana dijeta za dugovečnost bila izvrsna preventivna mera za održavanje zdravlja u poodmaklim godinama, prenosi „Eat This Not That“.
Navika u ishrani koje pomažu kad je u pitanju dugovečnost.
Konzumirajte velike količine nerafinisanih ugljenih hidrata
U meta-analizi višestrukih grupa od ukupno 432.179 učesnika, niska potrošnja ugljenih hidarta sa manje od 40 odsto energije i visoka potrošnja ugljenih hidarta sa više od 70 odsto energije povećali su rizik smrtnosti u poređenju sa umerenim unosom ugljenih hidarta.
Međutim, normokalorična dijeta za dugovečnost, koja energijom unesenom u vaše telo održava i vašu telesnu težinu, povezana je sa srednjim do visokim unosom ugljenih hidarta.
Nerafinisani izvori su namirnice koje su minimalno prerađene u odnosu na svoje prirodno stanje. Ove namirnice možete dobiti iz celovitih žitarica kao što su pšenični hleb, smeđi pirinač i kinoa.
Jedite proteine iz biljnih izvora
Istraživanje navodi da je rizik od smrtnosti bio za 18 odsto veći kada su proteini ili masti životinjskog porekla zamenili ugljene hidrate. Međutim, rizik je bio oko 18 odsto manji kada su ugljene hidrate zamienili biljni proteini ili masti.
Dijeta dugovječnosti takođe podrazumeva unos „dovoljne količine proteina“ koji su uglavnom biljnog porekla. Međutim, redovna konzumacija proteina iz hrane koja uključuje plodove mora, takođe radi na produžavanju vašeg životnog veka i poboljšanju zdravlja.
Ljudi koji koriste ovu hranu imaju manji rizik za ukupnu smrtnost u poređenju sa onima koji jedu meso.
Masti biljnog porekla za povećanje energije
Prema Klinici Klivlend, referentni unos masti (DRI) za odrasle je 20 do 35 odsto ukupnih kalorija. Sugeriše se da dijeta za dugovečnost uključuje potrošnju masti koja čini oko 30 odsto energije uglavnom iz biljnih izvora i izvora koji pomažu dugovečnosti. Sjajni izvori biljne energije uključuju pasulj, orašaste plodove, čia semenke i semenke lana.
Studija je dokazala da je menjanje modernog stila ishrane koji uglavnom sadrži velike količine prerađene hrane, crvenog mesa, mlečnih proizvoda s visokim procentom masti i hrane s visokim procentom šećera – ishranom bogatom mahunarkama, celovitim žitaricama i orašastim plodovima s smanjenim unosom crvenog i prerađenog mesa, može da produži životni vek.
Jedite u intervalu od 11 do 12 sati
Prema recenziji, studije koje su uključivale gojazne osobe, metaboličkim sindromom ili dijabetesom tipa 2 obično bi imale koristi od ishrane koja bi se odvijala tokom 8 do 10 sati dnevno. To bi pomoglo u gubitku kilograma ili ispravilo postojeće metaboličko oštećenje, pišu Vijesti.me
Međutim, duža dnevna razdoblja gladovanja koja uključuju preskakanje doručka povezana su sa povećanom smrtnošću, koja je posebno visoka za kardiovaskularne bolesti.
Post
Stručnjaci tvrde da dijeta za dugovečnost kod osoba starijih od 65 godina, treba da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, kako bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu da budu posledica smanjene koštane ili mišićne mase ili niskog broja krvnih ćelija.
Postoji više dokaza kako post utiče na dugovečnost, a u idealnom slučaju, dijeta za dugovečnost uključivala bi 12 do 13-satno dnevno razdoblje posta, što se u mnogim studijama pokazalo sigurnim, izvodljivim i delotvornim.
