Nimalo nije lako, ne samo biti špijun nego, posebno u Norveškoj, dobiti indeks Visoke obaveštajne škole. Na jedno mesto brucoša pretenduju 33 kandidata ili trostruko više nego u poslednje tri godine. Među aspirantima ima i onih koji su apsolutno spremni za teške izazove, navode oni koji su ih testirali u šumama Evje, kod Kristijansanda, na jugu Norveške.
Jedni su se prijavili sa već završenim drugim fakultetima, pa imaju i zvanje mastera, a drugi su stigli sa diplomom upravo završene srednje škole.
Diplomom u ovoj trogodišnjoj školi za obaveštajce, koja je lane dobila status visoke škole, stiče se akademsko zvanje bačelora. Glavne delove nastavnog programa čine obaveštajna delatnost sa analizom, jezici među kojima će ove školske godine – ruski jezik biti glavni, i obrazovanje za vojnog starešinu.
Znanje stranih jezika je veoma važno, i to "kulturološkim nijansama", ističe direktor škole Fredi Fridelund. Uprava škole smatra da ukrajinska kriza i politika ruskog predsednika Vladimira Putina prema susedima, mogu povećati broj zainteresovanih.
Diplomirani obaveštajci dobijaju poslove u raznim rodovima Oružanih snaga u samoj Norveškoj ili u inostranstvu, na primer, u Avganistanu, gde istražuju pretnje i uspostavljaju kontakte sa lokalnim stanovništvom, na zadacima dešifrovanja kodova, nadgledanja, a takođe se posvećuju i klasičnim špijunskim delatnostima. Više njih odlazi u analitičare koji skupljaju i analiziraju informacije o razvoju situacija u raznim delovima sveta, a na osnovu kojih norveški politički i vojni establišment dobija najbolje moguće osnove za donošenje spoljnopolitičkih i odbrambenih odluka.
|
Ime nije bitno Visoka škola za buduće obaveštajce zvanično se ne zove špijunska škola. Međutim i veoma ozbiljni mediji, poput dnevnika Afteneposten, stavlja u naslov "norveški špijuni". |
