Istraživači sa škole javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg i Nacionalnog instituta za zdravlje u Merilendu otkrili su dva faktora koji drastično povećavaju šanse za migrene.
Obrasci koje su pronašli naglašavaju uticaj cirkadijalnog ritma, odnosno prirodnog ciklusa fizičkih i bihevioralnih promena u periodu od 24 sata. Dva faktora koja su otkrili su loš san i stres.
Loš san i nizak nivo energije prethodne noći gotovo garantuju bolne glavobolje sledećeg jutra. U isto vreme, dan pod velikim stresom ili puno energije povećava vaše šanse da patite od migrene sledećeg popodneva ili uveče.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da bi održavanje dobre higijene sna, odlazak u krevet u isto vreme svake noći i briga o tome da spavate najmanje sedam i po sati, može drastično da smanji šanse za migrene.
Neke preventivne mere koje bi osoba mogla da preduzme uključuju rad što je više moguće na upravljanju nivoima stresa, jer se pokazalo da kortizol ima svoju ulogu u izazivanju ovog tipa glavobolje.
Uzimanje ibuprofena ili sličnog nesteroidnog leka protiv bolova takođe može pomoći u sprečavanju migrene ako se primete rani simptomi, kao što su osetljivost na jako svetlo, mučnina, vrtoglavica i umor.
Migrena je generalno nedovoljno istražena i nedovoljno dijagnostikovana. Procenjuje se da 15 do 18 odsto žena i šest odsto muškaraca dobije migrene, ali samo oko četvrtine njih dobije odgovarajuću dijagnozu i lečenje.
Studija, objavljena u časopisu Američke akademije za neurologiju – „Neurology“, obuhvatila je 477 osoba starosti između sedam i 84 godine, od kojih je polovina imala migrene.
Od njih je zatraženo da vode dnevnik glavobolje kako bi zabeležili svoje raspoloženje, energiju, nivoe stresa i napade, jer su se dešavali četiri puta dnevno tokom dve nedelje. Takođe su svakodnevno ocenjivali kvalitet sna i nosili monitore za spavanje i fizičku aktivnost.
Oni koji su prijavili da loše spavaju imali su u proseku 22 odsto veće šanse da dožive napad glavobolje sledećeg jutra. Slično tome, smanjenje kvaliteta sna po sopstvenoj proceni bilo je povezano sa 18 odsto povećane šanse za napad glavobolje sledećeg jutra.
Smanjenje uobičajenog nivoa energije prethodnog dana bilo je povezano sa 16 odsto većom šansom za glavobolju sledećeg jutra, prenosi Klix.ba.
Viši prosečni nivoi stresa i značajno veći nivoi energije prethodnog dana bili su povezani sa 17 odsto većom šansom da doživite glavobolju sledećeg popodneva ili uveče.
