"To je nešto što nikad ranije nismo videli", rekao je dr Endrju Houk, profesor docent elektro inženjeringa i jedan od istraživača. "Ovo je sasvim novi način na koji se svetlost ponaša".
Fizičari već generacijama uče da fotoni, subatomske čestice od kojih je sačinjena svetlost, ne ulaze u interakciju jedni s drugima. Međutim, naučnici su uspeli da izvedu suprotno. Oni su napravili strukturu od 100 milijardi atoma superprovodljivog materijala kako bi napravili neku vrstu "veštačkog atoma".
Strukturu su zatim smestili pored superprovodljive žice sa fotonima, koji su zbog čudnih zakona kvantne isprepletenosti preuzeli neke osobine veštačkog atoma.
"Ova interakcija dovela je do potpuno novog ponašanja svetlosti, sličnog fazama koje prolaze tečnosti i kristali", kaže Darijus Sandri, istraživač na postdoktorskim studijama na Prinstonu.
Naučnici se nadaju da će zahvaljujući ovom neobičnom otkriću uspeti da razviju egzotične materijale, uključujući i superprovodnike na sobnim temperaturama. Od ovih hipotetičkih materijala mogli bi da se prave ultraosetljivi senzori i računari neverovatnih brzina, što bi moglo da reši energetska pitanja na svetu.
"Ovaj rad neće dovesti do stvaranja svetlosne sablje", našalio se Houk, "Osim ako nije reč o metaforičkom alatu koji će seći veo neznanja kao svetlosna sablja tantana (stvorenje iz ’Ratova zvezda’)".
