Istraživački tim sa Jejla na pragu je revolucionarnog otkrića koje bi moglo potpuno da izmeni pristup autoimunim bolestima.
Autoimune bolesti su one bolesti koje izazivaju da naš imunološki sistem reaguje protiv tkiva našeg tela, a osim što okreću organizam protiv samog sebe, proizvode i antitela koja napadaju tkiva.
Iako se pretpostavlja da takve bolesti oduvek postoje, lekari tvrde da je moderno doba njihova era, a u poslednjih dvadesetak godina u svetu je došlo do ekspanzije takvih bolesti.
Tačan uzrok za povećanje obolelih je nepoznat, a neka istraživanja ukazuju na njihovu povezanost sa manjkom vitamina D, prehranom sa smanjenim udelom nutrijenata, tzv. infektivnim agensima, poput virusa i bakterija koji mogu biti njihovi okidači, kao i stresom i određenom genetskom predispozicijom.
Žene dvostruko češće oboljevaju od autoimunih bolesti, iako se ni za to ne zna uzrok.
Svetlo na kraju tunela
Ipak, postoji razlog za optimizam, tvrdi tim istraživača sa Univerziteta Jejl, koji je, čini se, otkrio temeljni uzrok nastanka autoimunih bolesti, kao i obećavajuće metode lečenja. Rad, objavljen u časopisu „Sajens“, povezao je autoimune reakcije na bakteriju u crevima zvanu Enterococcus gallinarum.
Autoimuni odgovor, kažu, može se pokrenuti kada bakterija spontano pređe iz creva u druge organe u telu, poput slezine, jetre i limfnih čvorova.
Naučnici su pronašli delotvorne načine i za umanjivanje simptoma autoimunih bolesti.
Autoimuna bolest je hronično upalno stanje uzrokovano imunološkim ćelijama pacijenta, koje pogrešno veruju da je telo ugroženo i tako reaguju napadajući zdrava tkiva. Lupus, reumatoidni artritis i Hašimotov tireoiditis samo su tri od preko stotinu stanja koja se uklapaju u ovu kategoriju. Sada im se može dodati dugačak popis bolesti povezanih sa zdravljem bakterija iz creva.
U studiji su istraživači genetskim inženjeringom stvorili miševe koji su bili osetljivi na autoimune bolesti. Zatim su analizirali bakterije u njihovim crevima kako bi identifikovali one koji su uzrokovali upalu ili bili uključeni u proizvodnju antitela za koja se zna da potiču autoimune odgovore. Krivac je bio Enterococcus gallinarum.
Rezultati su potvrđeni kada su upoređivali ćelije jetre zdravih ljudi s ćelijama ljudi koji boluju od autoimunih bolesti i pronašli tragove bakterije Enterococcus gallinarum u drugoj grupi.
Međutim, najuzbudljivija činjenica je da su pronašli delotvorne načine umanjivanja autoimunih simptoma. Korišćenjem antibiotika ili vakcina su smanjili simptome suzbijajući rast Enterococcus gallinarum. Nadaju se da ovo istraživanje može razviti uspešne mogućnosti lečenja određenih autoimunih bolesti, uključujući autoimunu bolest jetre i sistemski lupus.
„Vakcina protiv Enterococcus gallinarum je specifičan pristup, jer vakcinisanje protiv drugih bakterija koje smo istraživali nije sprečilo smrtnost i autoimunitet“, objasnio je autor studije Martin Krigel.
Ti pristupi mogli bi da poboljšaju život pacijenata sA već utvrđenom autoimunom bolešću.
Među najčešće spadaju:
- Reumatoidni artritis
- Hašimoto bolest štitnjače
- Hronova bolest
- Celijakija
- Dijabetes tipa 1
- Multipla skleroza
- Lupus
- Skleroderma
