Naučnici su izračunali da bi povećanje prosečne temperature za jedan stepen Celzijusa povećalo isparavanje vode u atmosferu za sedam posto. To bi dovelo do jačih vazdušnih strujanja i češćih vremenskih nepogoda i obilnijih padavina.
Reč "apokalipsa", koja označava "kraj sveta", često se čula i na Prvoj međunarodnoj konferenciji meteorologa, koja je u avgustu održana u Montrealu, prenosi Radio Slobodna Evropa. Gotovo hiljadu naučnika iz celog sveta pet dana raspravljalo je o klimatskoj budućnosti planete, a zaključci nisu nimalo optimistični.
Protokol iz Kjota, koji je stupio na snagu pre 10 godina, samo je prazno slovo na papiru. Podrazumevao je smanjenje emisije štetnih gasova i efekata "staklene bašte", čime bi se zaustavilo dalje nekontrolisano zagrejavanje naše planete, ali ga zemlje potpisnice nisu poštovale.
Zbog toga se, kažu naučnici, nastavlja globalno zagrejavanje usled čega se sve više tope ledene površine na polovima. To izaziva klimatske promene sa čestim vremenskim nepogodama i nesagledivim posledicama. Izvesno je da će se u narednom periodu na našoj planeti smenjivati ekstremne hladnoće i ekstremne vrućine i suše. Obilne padavine, prognoziraju naučnici, izazivaće česte i neočekivane poplave i klizišta.
Pojačana vazdušna strujanja mogla bi u narednom periodu da ugroze bezbednost i avionskog i pomorskog saobraćaja. Već sada mogu se čuti informacije o džinovskim talasima koji su na nekim morima i okeanima visoki i do 40 metara, a sve do skoro talasi visine do 20 metara bili su prava retkost.
Tu nije kraj crnim prognozama naučnika. Oni tvrde da se ogromni lednik na Grenlandu topi i da bi nivo okeana, u slučaju daljeg globalnog zagrejavanja Zemlje, mogao da se poveća za šest metara.
