Većina ljudi je desnoruko, ali postoji oko 10 odsto onih kojima je leva strana tela dominantnija, pokazuje istraživanje sprovedeno na preko dva miliona ljudi.
Nekada se mislilo da je sklonost korišćenja jedne dominantne ruke zapisana u mozgu, ali najnovija studija je pokazala da to nije povezano mozgom ili neurološkim razvojem.
U prilično zanimljivom zapletu, izgleda da je to hoćemo li biti levoruki ili desnoruki zapravo ugrađeno u naše biološke delovanje, čak i pre našeg rođenja.
Nije do mozga, već do kičme
Naši podaci ukazuju na kičmu, a ne na mozak, stoji u izveštaju tima istraživača iz Nemačke, Holandije i Južne Afrike, na čelu sa biofizičarima sa Univerziteta Rur Bohum.
Oni su pažljivo nadzirali ekspresiju gena unutar kičme koja se razvija u fetusu u maternici između osme i dvanaeste nedelje trudnoće.
Dugo se pretpostavljalo da aktivnost gena u mozgu, u zavisnosti od toga koja hemisfera pokazuje najviše aktivnosti, određuje da li će neko biti desnoruk ili levoruk.
Na osnovu aktivnosti izgleda da se tamo događa neka asimetrija koju nikada ranije nisu otkrili. Usredsredili su se na delove kičme odgovorne za prenos električnih impulsa na ruke i noge, a ta asimetrija određuje da li osoba piše desnom ili levom rukom
Iako još uvek nije jasno šta bi spoljni faktori, koji to prouzrokuju mogli da budu, moguće je da oni menjaju način rada enzima kod deteta u razvoju, što zauzvrat menja način na koji njihovi geni mogu da se izraze.To utiče na asimetriju genske aktivnosti prisutne u kičmi.
Pored dominantne leve, odnosno desne ruke ili noge, postoje i dominantno uho i dominantno oko. Statistika kaže da od svih ljudi na svetu levouhih ima čak 40 odsto, a levookih 30 odsto.
