Istraživači sa australijskog univerziteta RMIT, otkrili su da bi mogli da proizvedu beton koji je 30 odsto jači obradom i dodavanjem ugljenisanog taloga kafe u mešavinu. Njihov novi recept mogao bi rešiti više problema u isto vreme.
Svake godine svet proizvede neverovatnih 10 milijardi kilograma otpada kafe. Većina završi na deponijama.
– Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama – objašnjava inženjer Radživ Rojčand sa Univerziteta RMIT, piše Science Alert.
Organski proizvodi kao što je talog kafe ne mogu se dodavati direktno u beton jer propuštaju hemikalije koje slabe čvrstinu građevinskog materijala. Tako je tim, koristeći nizak nivo energije, zagrejao talog kafe na više od 350 stepeni Celzijusa dok ga je lišio kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza. On razgrađuje organske molekule, što dovodi do poroznog uglja bogatog ugljenikom koji se zove biougljen, koji može da formira veze sa cementnim matriksom i na taj način se ugradi u njega.
Rezultati su bili iznenađujući: beton sa 15 odsto sedimenta, koji je zagrejan na 350 stepeni, imao je čvrstinu povećanu za 30 odsto. Eksperiment je imao dve velike prednosti, prva je bila povećana čvrstina građevinskog materijala, a druga prednost je ekološka, jer talog kafe može da zameni pesak, što vremenom može dovesti do manjeg vađenja peska i ugrožavanja životne sredine.
Rojčand i kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 strepeni Celzijusa, ali dobijene čestice biougljena nisu bile tako jake.
Istraživači upozoravaju da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost svog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju kako hibrid kafe i cementa radi u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanju vode, abraziji i mnogim drugim stresorima.
Tim takođe radi na stvaranju biougljena iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.
– Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji ide na deponiju – kaže inženjer RMIT Šenon Kilmartin-Linč.
