Akademska javnost je dugo zastupala tvrdnju da su razlike među polovima društveno uslovljene, a ne biološki. Poslednje istraživanje prvi put pokazuje da se na mozgu može videti da pol određuje kako mislimo i ponašamo se.
Pitanje da li su muški i ženski mozak različiti pokazalo se kontroverznim, a većina naučnika je tvrdila da je društvo – a ne biologija – ono što dovodi do razlika.
Nikad nije postojao pouzdan dokaz o razlici u aktivnosti u mozgu muškaraca i žena, ali Univerzitet Stanford je pokazao da je moguće razlikovati polove na osnovu aktivnosti u oblastima takozvanih „vrućih tačaka“ u mozgu.
One uključuju „mrežu podrazumevanog režima“, oblast mozga za koju se smatra da je neurološki centar „sopstva“, i važna je u introspekciji i tumačenju ličnih sećanja.
Umešan je i limbički sistem, koji pomaže u regulisanju emocija, pamćenju i seksualnoj stimulaciji, kao i striatum, koji je važan u stvaranju navika i nagrađivanju. (Striatum koordinira više aspekata kognicije, uključujući i motoričko i akciono planiranje, donošenje odluka, motivaciju, pojačanje i percepciju nagrade).
Stručnjaci kažu da razlike u mozgu mogu uticati na to kako muškarci i žene vide sebe, kako komuniciraju sa drugim ljudima i kako se prisećaju prošlih iskustava.
– Ovo je veoma jak dokaz da je pol čvrsta determinanta organizacije ljudskog mozga – navodi dr Vinod Menon, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Stanford.
– Naši nalazi ukazuju da razlike u obrascima moždane aktivnosti u ovim ključnim regionima mozga doprinose polno specifičnim varijacijama u kognitivnom funkcionisanju – navodi on.
Međutim, dodao je da su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumele implikacije nalaza.
Dobro je poznato da muški i ženski hromozomi oslobađaju hormone specifične za pol, posebno u ranom razvoju, pubertetu i tokom starenja.
Takođe postoje značajne razlike u ponašanju žena i muškaraca u stvarnom svetu. Žene su obično bolje u razumevanju pročitanog i sposobnosti pisanja u proseku, i imaju dobro dugoročno pamćenje.
Nasuprot tome, čini se da muškarci imaju jaču vizuelnu i prostornu svest i bolju radnu memoriju.
Ipak, naučnici su dugo nastojali da uoče ove razlike u neuronskoj aktivnosti, s obzirom na to da je struktura mozga ista i kod muškaraca i kod žena.
Za istraživanje, tim naučnika je koristio „objašnjavačku veštačku inteligenciju“ – vrstu kompjuterskog učenja koja može da prođe kroz ogromne količine podataka kako bi objasnila zašto se neki efekat dešava.
U model su unošeni snimci MR mozga i naznačeno je da li gleda ženski ili muški. Vremenom je neuronska mreža počela da izdvaja suptilne razlike između dva pola koje su ljudima promakle.
Kada su istraživači testirali model VI na oko 1.500 drugih snimaka skeniranog mozga, mogao je da prepozna da li je u pitanju muški ili ženski mozak sa 90 odsto uspešnosti.
Dr Đina Ripon, profesor emeritus kognitivnih procesa u Centru za mozak „Aston“, i autorka knjige “Rodno zasnovan mozak”, tvrdi da je društvo krivo za razlike koje se zapažaju u mozgu kod muškaraca i žena.
– Zaista je intrigantno pitanje da li su one oblasti mozga koje najpouzdanije razlikuju polove ključni delovi društvenog mozga – pita se profesorka Ripon, komentarišući studiju istraživača sa Stanforda.
– Ključno pitanje je da li su ove razlike specifične za pol, proizvod bioloških uticaja ili rodnih iskustava koja menjaju mozak. Ili oboje. Da li zaista gledamo na polne razlike? Ili rodne razlike? – pita profesorka.
– Ili priznajemo da su skoro svi faktori koji oblikuju mozak dinamički isprepletani proizvodi i polnih i rodnih uticaja, da li gledamo na ono što bi trebalo nazvati polnom/rodnim razlikama?
Stručnjaci se nadaju da bi pronalaženje razlika između muškog i ženskog mozga moglo biti presudno u borbi protiv neuroloških ili psihijatrijskih stanja koja različito utiču na žene i muškarce.
Na primer, žene imaju dvostruko veće šanse da dožive kliničku depresiju od muškaraca, dok su muškarci u većoj opasnosti od zavisnosti od droga i alkohola i disleksije. Područja mozga otkrivena u studiji često su povezana sa neurološkim oboljenjima.
– Ključna motivacija za ovu studiju je da pol igra ključnu ulogu u razvoju ljudskog mozga, u starenju i u manifestaciji psihijatrijskih i neuroloških poremećaja – napominje dr Menon.
– Identifikovanje doslednih i ponovljivih polnih razlika u zdravom mozgu odraslih je kritičan korak ka dubljem razumevanju ranjivosti specifičnih za pol u psihijatrijskim i neurološkim poremećajima – dodaje.
Istraživači smatraju da bi modeli veštačke inteligencije mogli da odgovore i na druga važna pitanja o povezivanju mozga, kognitivnim sposobnostima ili ponašanju i da će te rezultate i procedure učiniti javno dostupnim svim istraživačima.
