Čelnici NATO, a posebno SAD, Poljska i baltičke zemlje su ubeđeni da je to nužno zato što se smatra da je "u poslednjih nekoliko godina Rusija postala nacionalistička i revizionistička sila… koja krši međunarodno pravo i vojnom silom postize geopolitičke ciljeve", kako je to objasnio zamenik generalnog sekretara NATO Aleksander Veršbou.
Sastanak sa potencijalnim članicamaU četvrtak popodne će se ministri inostranih poslova članica NATO sastati s ministrima iz četiri zemlje koje su izrazile želju da postanu članice Atlantskog saveza, a to su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Gruzija. NATO je u junu stavio do znanja da bi o tome moglo da se razgovara tek krajem iduće godine, i to zasad kad je reč o Crnoj Gori i Gruziji. |
Time je i "šira evropska bezbednost dovedena u pitanje" i, mada "ovo nije početak novog hladnog rata", navodi Veršbou, "došlo je do temeljne promene u odnosima NATO i Rusije" posebno zbog ukrajinske krize.
Članice NATO takođe smatraju da nasilje i prodor odlično naoružanih i novcem snabdevenih islamističkih terorista u Iraku, Siriji i na severu i zapadu Afrike direktna pretnja i evropskoj bezbednosti. Strahuje se da bi islamističko nasilje, dotur oružja, eksploziva i ekstremizma mogli da se prošire po celom Sredozemlju.
Uz šefove drzava ili vlada 28 zemalja članica NATO na samitu učestvuju i celnici partnerskih zemalja, tako da će na skupu u velškom gradu Njuportu, u Velikoj Britaniji, dva dana zasedati ukupno šezdesetak državnika.
Šefovi država ili vlada NATO će se politički dogovoriti o stvaranju udarne jedinice u okviru već postojećih Snaga za brzo reagovanje NATO i u tom cilju će izgrađene prihvatne baze članicama NATO na istoku Evrope i tamo smešteno teško naoružanje, oprema, komunikacioni i komandni centri za potrebe aktiviranja "udarne pesnice" pešadinaca, vazdušnih, pomorskih i specijalnih snaga u toku od 48 časova.
U tom cilju bi trebalo da se odluči i o mnogo delatnijem zajedničkom prikupljanju i razmeni obaveštajnih podataka, a naročito čelnici NATO i SAD traže da sve članice Atlantskog saveza u tom cilju povećaju izdatke za odbranu.
Nema kršenja sporazuma iz 1997.Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je nove udarne snage označio "udarnom pesnicom" i na pitanje novinara kako će te snage i baze na istoku Evrope moći da se uklope u odredbe sporazuma o partnerstvu s Rusijom iz 1997. godine da NATO neće imati stalne baze |
Očekuje se da na samitu američki predsednik Barak Obama zatraži i dobije podršku saveznika za vazdušne udare na islamiste "Islamske države Iraka i Levanta", jer se smatra da je to već ozbiljna opasnost i za Evropu, odakle odlaze i vraćaju se islamski teroristi.
Izvori u sedištu NATO su novinarima rekli da se ne misli da bi moglo doći do rata između NATO i Rusije, jer ni Rusija u ukrajinskoj krizi nije izvela "klasične ratne operacije", već je to bila kombinacija "prikrivenih vojnih operacija, sabotaže, ekonomske ucene, sajber napada, dezinformacije i propaganda".
Sastanak sa PorošenkomLideri zemalja NATO će se u Kardifu sastati i s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i razmotriti kako mogu pomoći u obuci i "osavremenjivanju" ukrajinske vojske. Ali pitanje neposrednog naoružavanja ukrajinske vojske zasad nema podršku većine u NATO, isto kao što se Francuzi, Španci, Italijani i Nemci protive stvaranju stalnih baza na istoku, a za to se jako zalažu SAD, Velika Britanija, Poljska i baltičke zemlje.
|
NATO će zato usvojiti "Akcioni plan za uzvraćanje" i na ovakvo delovanje protivnika, posebno ako bi se ispostavilo da bi Rusija mogla krenuti i u "destabilizaciju" baltičkih država gde, kao u Ukrajini, žive mnogoljudne ruske manjine.
Veršbou je, ipak, stavio do znanja da bi "snažno partnerstvo NATO-Rusija bilo blagodetno za bezbednost i stabilnost svih nacija i cele evro-atlantske zajednice". Ali, kako je podvukao, "Rusija je zasad odabrala drugačiji put". "Mi na to moramo primereno odgovoriti", dodao je.
Vođe NATO će razmotriti kako će dalje pomagati vlastima u Avganistanu pošto se NATO borbene trupe povuku iz te zemlje do kraja ove godine. Direktor britanskog "Džejns difens" nedeljnika Tejt Nurkin smatra da bi "bitnije pogoršavanje bezbednosnih prilika u Avganistanu ove i iduće godine nanelo štetu ugledu NATO, posebno zato što se istovremeno posle nedavne NATO vojne intervencije u Libiji stanje stalno pogoršava".
U nekim zapadnim analizama se upozorava da je nestabilna i opasnja situacija nastala zbog prodora zapadnog saveza na čelu sa SAD u nekadašnju zonu uticaja Moskve, posle raspada Sovjetskog Saveza, i sad jasno ispoljene rešenosti Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina da i vojnom silom zaustavi ono što zadire u ruske strategijske interese.
Članstvo za Ukrajinu?NATO će, opšti je stav, zaštiti svoje članice, možda i otvoriti vrata članstva za Ukrajinu, ali bar većina zemalja NATO ne želi da učini bilo šta što bi direktno izazvalo Moskvu. Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da će vođi NATO u Velsu "odlučiti o koracima za jačanje uzvraćanja i sposobnosti odbrane". Naglasila je, međutim, da neće biti stalnih baza na istoku Evrope da bi se poštovao sporazum o partnerstvu NATO-Rusija iz 1997, "kojim je utvrđeno da bezbednost u Evropi može da se postigne ne sukobima, već saradadnjom". "To je i dalje naše uverenje", istakla je. Francuski predsednik Fransoa Oland je rekao da susret vođa NATO mora uputiti "smirujuću poruku" u sklopu spora Rusija-Ukrajina, tako da se uz pritisak na Moskvu, stalno stavlja do znanja rešenost za pregovore i politički izlaz iz te krize. |
