U intervjuu za nedeljno izdanje francuskog regionalnog lista "Midi Libre", Rasmusen je rekao: "Povećaćemo vojne vežbe i pojačati pripremu novih planova odbrane. Ruska agresija ja bila znak za uzbunu i stvorila je novu bezbednosnu situaciju u Evropi".
"To je zabrinjavajuće, jer smatram da je ambicija predsednika Putina da se uspostavi sferu uticaja u susedstvu. Podstaćiću zemlje NATO da povećaju investicije u odbranu. Za poslednjih pet godina, Rusija je povećala svoje rashode za odbranu za 50 odsto, a zemlje NATO su ih u proseku smanjile za 20 odsto. To nije održivo. Treba preokrenuti taj trend", rekao je on.
"Rusija smatra NATO protivnikom", rekao je on. "Žalim zbog toga, jer morali bismo da razvijamo plodnu saradnju Zapada i Rusije. Ali, moramo se prilagoditi novoj situaciji".
Rasmušen je ponovio stavove britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je u pismu generalnom sekretaru NATO i liderima 27 zemalja- članica, objavljenom u subotu, napisao da bi NATO trebalo da preispita "dugoročni odnos" s Rusijom i ojača svoju sposobnost da brzo reaguje na svaku pretnju.
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski se 22. jula takođe izjasnio za "jačanje istočne granice Alijanse", što je rekao u prisustvu kolega iz osam zemalja Srednje i Istočne Evrope koji su se sastali u Varšavi da bi se, pred samit NATO 4. i 5. septembra, konsultovali o situaciji u susednoj Ukrajini.
Rasmusen je rekao da pad malezijskog "boinga" 17. jula u Ukrajini "ratni zločin". "Imamo dosta informacija da su to skrivili separatisti, uz podršku Rusa", rekao je lider Alijanse.