“NATO se igra vatrom…”

EPA/Valda Kalnina

Rusija čini sve što je u njenoj moći da se izbegne nova raketna kriza u Evropi i drži se obećanja da neće raspoređivati svoje projektile srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama, sve dok to prvo ne učine NATO i SAD.

Moskva je više puta ponovila da ruski predlog za moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa ostaje na snazi i smatra da zapadne zemlje ne bi trebalo taj predlog da odbacuju , jer će potencijalno raspoređivanje projektila u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu predstavljati ozbiljnu pretnju po regionalnu i globalnu bezbednost, a to bi moglo da dovede i do nove trke u naoružanju. Ovaj predlog je direktan način da se ublaži konfrontacija, međutim NATO se, kako ističe Moskva, igra sa vatrom nazivajući nepouzdanom rusku inicijativu.

Jedna od glavnih briga Moskve povezana je sa tim što se u Evropi, na inicijativu NATO-a, uskoro mogu pojaviti sistemi naoružanja koji su ranije bili zabranjeni Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

Stvaranje takozvane artiljerijske komande u Nemačkoj koja je u prošlom veku bila zadužena za raketne sisteme srednjeg dometa „Peršing 2“ sugeriše da se Amerikanci zajedno sa saveznicima spremaju da ožive taj projekat na novoj tehnološkoj operativnoj bazi, a situaciju dodatno pogoršavaju i vojne aktivnosti NATO-a u blizini ruskih granica. Tvrdnje da NATO nema nameru da uvrsti takva sredstva u nuklearni arsenal nisu ubedila Moskvu, jer je izgubljeno poverenje, s obzirom da je Alijansa mnogo puta do sad davala lažna obećanja.

Rusija je više puta ponovila nikome ne preti, ali upozorava Zapad na posledice njihovih neprijateljskih koraka .

Međutim, ukoliko NATO i SAD ne reaguju na zahtev Rusije o bezbednosnim garancijama to bi moglo da dovede do nove spirale konfrontacije.

Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov ističe da ova pozicija sugeriše da se Rusija pridržava evropskih bezbednosnih standarda, pošto razmeštanje američkih sistema u Evropi ugrožava ne samo Rusiju, već pre svega samu Evropu.

– Rusija još jednom izlazi sa inicijativom da se evropske zemlje predomisle i ne naprave sebi nešto gore nego što je to bilo. Na kraju krajeva, posle propasti Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, evropska nuklearna bezbednost se samo pogoršala. Evropa je pod pritiskom Amerike koja ih ubeđuju da rakete koje će biti raspoređene na njenoj teritoriji neće nositi nuklearne bojeve glave. Ali pravljenje projektila sa nuklearnom bojevom glavom je čisto tehničko pitanje. Sjedinjene Države teže da se ovi projektili pojave u Evropi, a Evropa će nekako živeti sa tim – kaže Leonkov.

Hladnoratovsko zaoštravanje

Leonkov je podsetio da je slična situacija postojala i tokom Hladnog rata, kada su američke nuklearne rakete „Peršing 2“ bile raspoređene u Evropi. Međutim, situacija je sada znatno teža i komplikovanija, upozorio je ekspert.

– SAD nameravaju da rasporede rakete koje prave uzimajući u obzir svoje hipersonične tehnologije. Istina, još nemaju prototip, ali se nadaju da će ga imati. To je dvostepena raketa srednjeg dometa, koja će razvijati hipersoničnu brzinu. Vreme leta takvih raketa je prilično kratko, oko 10-15 minuta, ako se lansiraju iz američke vazduhoplovne baze ‘Ramštajn’ u Nemačkoj. Zbog toga će Rusija recipročno odgovoriti na takvo raspoređivanje raketa, a ti projektili će biti hipersonični – smatra Leonkov.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da je Moskva spremna da ne raspoređuje rakete 9M729 na evropskom delu zemlje, ali uz recipročne korake NATO-a. Takođe je predlagao Alijansi da se proveri, utvrdi pravo stanje sistema „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i 9M729 u objektima u Kalinjingradu.

Raketna kriza u Evropi

Amerika uveliko radi na razvijanju hipersoničnog oružja kako bi ostvarila koncept brzog napada na kontrolne i komandne centre u Rusiji, dok Moskva uveliko radi na sistemima za odbranu od hipersoničnog oružja.

Leonkov napominje da je Rusija trenutno jedina zemlja u svetu koja ima hipersonično oružje i izražava nadu da će se Evropa uzdržati od raspoređivanja raketa.

– Imamo sve tehnologije za to i sve mogućnosti da brzo napravimo takve, hipersonične rakete, znamo gde da ih stavimo. Ali istovremeno se nadamo da će se Evropa opametiti i da će biti protivnici američkih sistema koji se pojavljuju na njihovoj teritoriji – zaključio Leonkov.

Rusija je iz dobre volje još 2019. godine, preuzela obaveze za implementaciju takvog moratorijuma odmah nakon prekida Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, iz koga su se SAD, još u Trampovo vreme, jednostrano povukle.

Uprkos ukidanju tog sporazuma, Moskva je više puta ponovila da predlozi Rusije o razoružanju “ostaju na stolu, a vrata otvorena” i potvrdila je spremnost da se i dalje pridržava odredbi tog dokumenta, koji su potpisali poslednji lider SSSR-a i američki predsednik Mihail Gorbačov i Ronald Regan 1987. godine i koji je predstavljao prekretnicu u Hladnom ratu – njime su se Moskva i Vašington obavezali da zaustave trku u naoružanju, da unište balističke projektile dometa od 500 do 5.500 kilometara, kao i da zabrane postavljanje lansirnih rampi.

Vašington i Moskva su se međusobno optuživali za nepoštovanje tog sporazuma. Konkretno, Vašington je optuživao Moskvu zbog razvoja rakete 9M729 „Novator“ i tražio je uništenje svih tih projektila, a zamerke SAD su građene na tvrdnjama da je domet leta te ruske rakete veći od dozvoljenih 500 kilometara, iako američka strana za to nije iznela nikakve dokaze.

Moskva je takve tvrdnje negirala, tvrdeći da je domet tih projektila 480 kilometara što je u skladu sa Sporazumom i čak je za to iznela dokaze.

S druge strane, Moskva razmeštanje američkih protivraketnih sistema u istočnoj Evropi smatra za direktnu pretnju Rusiji, jer je iz lansera MK-41, koji su u sastavu „idžis ašora”, moguće lansirati ne samo protivraketne projektile, već i krstareće rakete „tomahavk”, što ove sisteme ne čini samo odbrambenim, nego i ofanzivnim.