Stoltenberg je na konferenciji za novinare optužio Rusiju da i dalje "oružjem i vojnim osobljem pomaže agresivne separatiste" u Ukrajini i predočio da jedino rešenje za tamošnju krizu jeste poštovanje mirovnog sporazuma Kijev-Moskva iz Minska.
On je naglasio da je 2014. bila godina agresije, kriza i sukoba i dodao da su se nasilje i ekstremizam raširili na Srednjem istoku i severu Afrike.
Čelnik NATO je rekao da će o tim problemima sutra raspravljati u Briselu šefovi diplomatija NATO i podvukao da već daje rezultate od SAD predvođena koalicija u borbi protiv vojske ekstremističke organizacije "Islamska država" u Siriji i Iraku.
On je objasnio da je NATO spreman da u tom okviru pomogne jačanje odbrane Iraka, ako to zatraži tamošnja vlada.
Stoltenberg je naveo da će od sutra biti raspoloživi fondovi NATO za pomoć Ukrajini za jačanje odbrane i da će NATO razmotriti da li će Ukrajina ispuniti uslove za prijem u NATO, ako zatraži što je najavila nova vlada u Kijevu.
On je istakao da "svaka nezavisna i suverena zemlja odlučuje samostalno o tipu svoje bezbednosti… da li će u NATO, ili ne". Na pitanje novinara da li NATO može i oružjem pomoći Ukrajini, Stoltenberg je izjavio da to može jedino biti odluka pojedinih zemalja, ali ne i Atlantskog saveza jer NATO i nema svoje posebno naoružanje.
Čelnik Atlantskog saveza je ponovio da NATO ne priznaje ovih dana potpisani sporazum Rusije i Abhazije o savezništvu i strategijskom partnerstvu zato što smatra da je Abhazija deo Gruzije. "Naša bezbednost se temelji na načelu celovitosti nezavisnih zemalja", dodao je on.
Stoltenberg je prethodno u posebnoj poruci naveo da sporazum Rusija-Abhazija "protivreči načelima međunarodnog prava, načelima OEBS i međunarodnim obavezama Rusije".
Na pitanje da li NATO smatra da je Rusija pojačanim patroliranjem aviona uz granice zemalja NATO, prekršila međunarodno pravo, Stoltenberg je uzvratio da su ti letovi ruskih aviona bili u međunarodnom vazdušnom prostoru.
Ali, rekao je da je to "ponekad bilo jako agresivno i katkad su se jako približili granicama NATO", a nisu o tome izveštavali civilne vlasti, i brodove i avione NATO, te je pretila opasnost od nesreća i incidenata.
Zamoljen da oceni mogu li avganistanska vojska i policija da se suprotstave pojačanim napadima islamskih ekstremista talibana, posebno posle povlačenja većine snaga NATO i prestanka borbene misije u toj zemlji, Stoltenberg odgovorio da talibani jesu sposobni za velike terorističke akcije, ali su avganistanske snage dovoljne jake da im ne dozvole da zauzmu delove teritorije.
