"Treba da budemo spremni da se sa svim tim suočimo, bilo da je u pitanju konvencionalna pretnja našoj teritoriji ili ono što bih nazvao ‘hibridno’ ratovanje kao što je situacija u Ukrajini", rekao je Rasmusen na kraju svog petogodišnjeg mandata u oproštajnom intervjuu američkoj agenciji AP.
Prema njegovim rečima, "hibridno ratovanje" u istočnoj Ukrajini predstavlja "mešavinu ruske sofisticirane vojne operacije i kampanje dezinformacija". Odlazeći šef NATO-a naveo je i izazove pred Alijansom kao što su terorizam u Iraku i drugi napadi među kojima sajber (internet) napadi, ocenivši da je sve to deo "bezbednosnog okruženja" Alijanse.
Napad na jednu državu je napad za sveOd osnivanja NATO-a – Severnoatlantskog sporazumnog saveza 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu, članice saveza ističu glavnu uredbu sporazuma: "Članice se slažu da će se oružani napad protiv jedne |
Rasmusen, 61-godišnji Danac, na dužnosti je generalnog sekretara NATO-a do 30. septembra posle čega na čelo Alijanse, 1. oktobra dolazi bivši norveški premijer Jens Stoltenberg. Rasmusen je postao generalni sekretar NATO-a za vreme opsežne kampanje protiv pobunjenika u Avganistanu.
Tokom njegovog mandata, NATO je obezbedio vazdušnu podršku pobuni u Libiji koja je dovela do svrgavanja i ubistva libijskog lidera Moamera Gadafija 2011. godine. Rasmusen je rekao da je izvukao važnu lekciju iz dosadašnjih sukoba u koje je Alijansa uključena, ocenjujući da međunarodna zajednica mora brže da se uključi u podršku narodu koji su buni protiv represivnog režima, "kako bi se poboljšale šanse u stabilan ishod takve situacije".
Američki predsednik Barak Obama i drugi lideri zemalja NATO nedavno su saopštili da treba ojačati odbranu članova u centralnoj i istočnoj Evropi "kako bi se sprečili eventualni neprijateljski potezi Kremlja".
"Sprovođenje tog plana biće veoma važno pitanje za mog naslednika Stoltenberga", zaključio je Rasmusen.
