Uz dramatičan pad cene nafte, kolaps rublje i pritisak zapadnih sankcija, Rusi u Novu godinu ulaze u oslabljenoj ekonomskoj situaciji u odnosu na početku godine. Ipak, najveća odlika Rusa je u tome što prosečan građanin ove države poseduje fizičku i mentalnu čvrstoću koju zapadnjaci ne mogu da shvate.
Ipak, svi ovi problemi koji su zadesili Rusiju, mogli bi da izazovu poteškoće jer Moskva napominje da bi se niska cena nafte mogla održati sve do 2030. godine. Rusija ni u kom slučaju nije blizu ekonomskog kolapsa koji ju je zadesio devedesetih godina i kada su siromašni Rusi bili na ivici opstanka.
Nemoguće je poreći da je došlo do značajnih promena u Kremlju nakon ekonomskog delovanja Zapada ruske “agresije” u Ukrajini.
Rusija se suočila sa produženom i ozbiljnom finansijskom krizom i trenutne prognoze su da će se situacija još više pogoršati.
Šta je sa Putinom? Lider koji je svoju slavu stekao tako što je poboljšao ekonomsku situaciju svoje zemlje, da li će uspeti da opstane ili će morati da napusti svoju kancelariju?
Ekonomski rat stvara agresiju
Ekonomski rat, koji izaziva poteškoće među prosečnim građanima, više stvara agresiju nego što je sprečava. Vladimir Putin je na konferenciji za novinare prošle nedelje okrivio Zapad zbog finansijske krize, i obećao je da će se ekonomija vremenom poboljšati, a pre 10 dana, na praznih ruskih specijalnih snaga, ponosno je rekao kako je tokom 2014. godine uhapšeno čak 230 inostranih špijuna i istakao da niko nikada neće upseti da izoluje ili suzbije Rusiju.
S’ obzirom da je Rusija na neki način demokratska država, važno je i javno mišljenje, pa je on podsticao nacionalističku vatru tokom čitave godine, navodeći kako ukrajinski nacisti čine genocid nad nevinim Rusima. Ipak, ni Zapad nije bio baš oprezan u svojim izjavama pa je Barak Obama govorio kako će Rusiju sankcije srušiti, što su Rusi shvatili kao poziv na rat.
Ostajemo da vidimo kako će političari iz Kremlja reagovati na sve poteze Zapada u 2015. godini.
I dalje se ne zna da li će doći do rata između Rusije i Zapada, ali to i nije isključeno. Nije začuđujuće što države članice NATO-a spremaju odbranu u mogućem napadu od strane Rusije, jer je i njihova sudbina kao sile Atlantskog saveza dovedena u pitanje, pa ostaje da vidimo šta će se desiti u narednoj godini.
Takođe, severna Evropa je zabrinuta zbog promocije vojske Kremlja i špijunskih operacija, pa bi tako NATO mogao da “padne” u Estoniji, jer je Kremlj uputio provokacije na njen račun. Rat može da se dogodi sasvim slučajno, a s’obzirom da NATO nije pripremljen da se odupre Rusiji na istočnoj granici, tako nešto može da se dogodi u 2015. godini.
Moskva je spremna za specijalni rat
Ipak, Moskva nije spremna za rat protiv NATO-a u vidu oružanih napada zbog kolapsa nafte i rublje, ali jeste spremna za “specijalni rat” koji uključuje špijunažu, subvenciju i terorizam. On bi ozbiljno mogao da ugrozi NATO koji nema sposobnosti da se suprostavi ovakvom vidu napada, a Rusi su i više nego dobro poznati po špijunaži, zbog čega i sadašnji mediji javljaju da su njihove tajne službe i dalje aktivne kao u vreme Hladnog rata.
Međutim, kod obaveštajaca nema mesta za strah jer se Putin interesuje za njihovu aktivnost i znaju da imaju podršku iz vrha države, a oni ujedno daju i prednost Kremlju jer Zapad ne shvata da su ruski špijuni jaki. Naime, ruske obaveštajne službe poseduju sofisticiranu doktrinu koju koriste za političko ratovanje protiv svojih neprijatelja.
One utiču na političare, aktiviste i novinare da šire proruske poglede na mnoga pitanja, a to su uglavnom radi preko interneta. Špijunaža koja se zasniva na psihološkim operacijama nema svoj ekvivalent u doktrini NATO-a i može da ostvari devastirajuće udarce kroz laži i falsifikovanje, pa Rusija iskorišćava lakovernost Zapada.
Putin je spreman da ruske špijune pošalje da neutrališu sve one koji prave velike probleme. Pojačana subvencija i špijunaža ruskih tajnih služba usmerene na NATO i EU su sasvim mogući, a Zapad bi takođe trebalo da očekuje i ruski terorizam, pošto će lider ove države sigurno kazniti one koje krivi za političko-ekonomski kolpas.
Najveći strah lidera sa Zapada je u tome što NATO i EU nisu spremni da se bore u ovom Specijalnom ratu i pobede Ruse u ovoj važnoj igri.
