Nikada nije pametno boriti se na dva fronta, posebno posle rezova u budžetima namenjenim za odbranu, ali sve ukazuje na to da se Zapad kreće upravo u tom pravcu, navodi Piter Martino, kolumnista za evropska pitanja na internet stranici Gejtstoun institut.
|
Džihad ili Ukrajina? |
Zapadni saveznici bore se protiv militanata iz Islamske države u Siriji i Iraku, dok su, istovremeno, u porastu napetosti u odnosima NATO-a i Rusije.
U poslednjih nekoliko meseci, ruske podmornice i borbeni avioni približavali su se teritorijama nekoliko evropskih članica NATO-a, očito ispitujući tamošnje odbrambene sisteme. Štab NATO-a tvrdi da su avioni ruske vojske često narušavali evropski vazdušni prostor, pa se više ne može isključiti ni "mešanje u civilni vazdušni saobraćaj, što bi moglo dovesti do sudara u vazduhu sa civilnom letelicom". Naravno, ovo je preterivanje, ali očito u cilju dodatnog opanjkavanja Moskve.
Prema podacima NATO-a, od početka godine presretnuto je više od stotinu ruskih vojnih aviona, što je trostruko više nego prošle godine.
Pri tom se previđa da američki borbeni avioni lete bez ograničenja.
Zbog evropskih mera štednje u vojnim budžetima u protekle dve decenije, NATO ima ograničeni broj aviona za brzo reagovanje i teranje ruskih letelica iz evropskog vazdušnog prostora. Osim toga, Danska, Belgija i Holandija su angažovale značajan broj aviona na Bliskom istoku, za borbu protiv Islamske države.
Rusija je, sa druge strane, više nego udvostručila budžet za vojsku u periodu između 2007. i 2013. godine, a planira ponovno uvećanje za 44 odsto u periodu od 2014. do 2016. godine. "Ukoliko NATO želi da se bori i uništi islamističke terorističke grupacije na Bliskom istoku, možda bi bilo mudro da razmisli da li može sebi da priušti tako nešto dok su u porastu tenzije sa Rusijom.
