NATO je na Saveznu Republiku Jugoslaviju za 78 dana svakodnevnog bombardovanja bacio više bombi nego Hitler u čitavom Drugom svetskom ratu! Ovaj zastrašujući podatak navela je svojevremeno u pismu američkom generalu Majklu Šortu, glavnokomandujućem vazduhoplovnih operacija NATO, Amerikanka Stela Džatras.
Citirao ga je general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović, učestvujući na dvodnevnoj Međunarodnoj konferenciji “Mir i napredak umesto ratova i siromaštva”, održanoj u Beogradu povodom 20 godina od NATO agresije na SRJ.
Učesnici, među njima i brojni gosti iz inostranstva, poput Francuza Žaka Ogara, Nemca Klausa Hartmana ili Britanca Nila Klarka, govorili su o geopolitičkom, bezbednosnom i humanitarnom aspektu agresije.
Predsednica Svetskog saveta za mir iz Brazila Sokoro Gomeš smatra da je bombardovanje bio korak “imperijalističkih zapadnih sila kako bi sprovele strategiju svetske dominacije koristeći region Evrope kao teren, a imajući za cilj Rusiju”. Kako je dodala, deo tog koraka bio je i širenje NATO-a ka istoku sa postepenim integrisanjem zemalja u svoje redove koje su prethodno činile Varšavski pakt.
Istoričar iz Izraela Gideon Grajf kaže da smo danas svedoci da bombardovanje nije zaustavilo stradanje i da je takozvana OVK nastavila aktivnosti na Kosovu i nakon bombardovanja se proširila u druge delove Srbije i u Severnu Makedoniju.
General Milomir Miladinović smatra da se Vojska SRJ hrabro suprotstavila osnovnim ciljevima agresora, rasparčavanju zemlje, smeni rukovodstva i razbijanju Vojske. Da se ciljevi i sredstva nisu birali, Miladinović citira američkog generala Majkla Šorta.
– Ne može se dobiti rat ako ne uništimo mogućnost normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, hranu pa čak i zdrav vazduh – rekao je Šort.
– Da bi svoje ciljeve realizovali, angažovali su najveću vazdušnu silu koja je ikada upotrebljena do tada na bilo koju zemlju. Više od 1.200 vazduhoplova svakodnevno je imalo 330 u proseku poleta dnevno. Drugim rečima, NATO je angažovao 44 odsto svojih borbenih aviona – naveo je general Miladinović.
Osvešćivanje u vazduhu
Na skupu u Beogradu govorio je i poslanik ruske Državne dume Jevgenij Primakov, sin Evgenija Primakova, predsednika ruske vlade u vreme napada.
Mnogi međunarodni analitičari su saglasni da je napad na SRJ predstavljalo prekretnicu u odnosima Rusije i SAD. Kao jedan od simbola prokreta bila je odluka premijera Primakova da otkaže posetu SAD. On je i bukvalno, nakon što mu je potpredsednik SAD Al Gor javio za početak napada, dao naredbu da se avion sa ruskom državnom delegacijom sa njim na čelu, vrati u Moskvu.
“Primakov je prigovorio da će NATO okrvaviti svoje ruke, a uticaj (operacije) na odnose između SAD i Rusije biti razoran”, napisao je u memoarima Stroub Talbot, tadašnji zamenik američkog državnog sekretara.
Kad Handke recituje Tozovca
Čuveni austrijski pisac Peter Handke bio je glavna zvezda drugog dana Međunarodne konferencije. Bivši jugoslovenski šef diplomatije i jedan od organizatora konferencije Živadin Jovanović uručio je piscu specijalnu Povelju zahvalnicu za napor koji je Handke uložio proteklih decenija u odbrani prava Srba da se čuje i njihova strana ratnih dešavanja i razaranja zajedničke države. Pisac je u govoru poručio da je “Srbija zemlja prošlosti i budućnosti”. Kaže da je verovao u Evropu, ali da je razočaran kada je u Sloveniji i Hrvatskoj slušao tamošnje intelektualce kako se zalažu za podizanje zidova prema balkanskim susedima. Na kraju je, na opšte iznenađenje, na srpskom jeziku pokušao da odrecituje pesmu “Ide Mile Lajkovačkom prugom”. Nije mu to išlo najbolje, često se poštapao nemačkim i engleskim rečima, ali je dobio zasluženi aplauz.
– Meni je drago da je taj dobri Austrijanac na jedan najlepši način pričao o duhu srpskog naroda, sa puno simpatija i uz prave reči. I ja mu se za to od sveg srca zahvaljujem. Pošto sam ja dobrodušan Srbin, a on dobrodušan Austrijanac mi smo se, eto, u pesmi našli – prokomentarisao je za “Vesti” legendarni Predrag Živković Tozovac, kompletni autor i izvođač ovog klasika srpske narodne muzike.
Žaljenje ambasadora
Ambasadori osam zemalja u Beogradu istakli su u zajedničkoj izjavi da pamte 24. mart kao dan kada je diplomatija podbacila i izrazili žaljenje zbog civilnih žrtava tokom događaja 1999. godine. U izjavi koje su potpisali ambasadori Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Velike Britanije i SAD, kao i otpravnik poslova Italije i konzul Kanade, navodi se da saučestvuju s bolom “svih onih koji su u ratovima 90-ih izgubili svoje najmilije”. Potpisnici ove izjave u Tašmajdanskom parku su odali počast poginulima tokom NATO bombardovanja 1999.
