Rusija je upozorila NATO da će uništavati konvoje s oružjem za Ukrajinu čim stupe na teritoriju te zemlje i odmah prešla s reči na dela. Udarom od oko 30 raketa uništen je Javorovski poligon kod Lavova, koji je od 2014. godine služio praktično kao baza zapadne alijanse za dostavu oružja i obuku ukrajinskih vojnika, ali tamo pripadnika NATO već nije bilo.
Zapad je očito ozbiljno shvatio i pretnju da najamnici koje šalje u Ukrajinu neće moći da računaju na status ratnog zarobljenika, koji im garantuje život i humano postupanje. Stejt department zvanično je upozorio američke građane u Ukrajini da su u smrtnoj opasnosti.
– Mi smo već savetovali Amerikance da ne idu tamo, uključujući one koji nameravaju učestvuju u borbama, jer bi bili izloženi opasnosti da poginu ili budu zarobljeni – rekao je predstavnik Stejt departmenta Ned Prajs i dodao da ne zna koliko je Amerikanaca već u Ukrajini.
Samo 24 sata kasnije Amerikanaca već nije bilo ni na Javorovskom poligonu, ili ih makar nema među žrtvama. Gradonačelnik Lavova Andrej Sadovij saopštio je da je u ruskom udaru poginulo 35, a ranjeno 134 ukrajinskih vojnika, pri čemu nije mogao da garantuje da su te brojke konačne.
Dostava oružja
Javorovski poligon je iz vremena SSSR, najveći u Evropi i namenjen za vežbe cele oklopne divizije. Tamo je pre osam godina stiglo prvo oružje u vidu NATO pomoći Ukrajini. U početku je to bilo “nesmrtonosno oružje”, poput pancira, šlemova i radara za otkrivanje artiljerijskih položaja, da bi potom SAD neskriveno počele da doturaju i ubojita sredstva. Među njima su i protivtenkovske rakete džavelin u koje su polagane najveće nade.
Cele jedinice NATO-a učestvovale su na smenu u obuci ukrajinske vojske, pa su im u znak dobrodošlice priređivane parade i ceremonije. Na kraju se ovaj poligon praktično pretvorio u američku bazu koja je cinično nazvana Međunarodni centar mira i bezbednosti. Osim na Javorovskom poligonu, takvih američkih objekata bilo je još osam uključujući i jednu britansku bazu. U tri su se Amerikanci otvoreno razmestili, (Javorov, Očakov i ostrvo Zmijnij), a prema ruskim informacijama bili su prisutni u još šest objekata ukrajinske vojske.
Potopljene iluzije
Ipak, pre Javorovskog poligona, odmah prvog dana rata, Rusija je uništila vojnu luku u Očakovu na Crnom moru, gde je zvanično bio Punkt operativnog upravljanja brodovima (ukrajinskim) u kome su učestvovalu Amerikanci. Sve što nije pogođeno, Ukrajinci su potom sami minirali, poput komandnog broda flote Hetman Sagadičnij koji je potopljen na vezu. Zatim se ostrvu Zmijnij predao ukrajinski garnizon, ali Amerikanaca već nije bilo u radarskom centru.
Među nezvaničnim američkim bazama je i ona u Marijupolju, gde su obučavali garnizon sastavljen od neonacističkog puka Azov i ukrajinske 36. brigade mornaričke pešadije. Grad je opkoljen i Amerikanaca tamo već odavno nema, kao ni na poligonima kod mesta Gončarovskoje, Šostka, Aljoški, koje su Rusi već zauzeli.
Udar na najamnike
Ruska armija pokazala je da zaista neće imati milosti ni prema najamnicima, čija je uloga da se prihvate oružja sa Zapada s obzirom da u Ukrajini niko ne ume s njim da se koristi. Hotel u opkoljenom Černjigovu, za koji se tvrdi da je pretvoren u najamničku kasarnu, sravnjen je raketnim udarom.
Poljska pere ruke
Javorovski poligon udaljen je samo 25 kilometara od granice s Poljskom, čiji je predsednik Andžej Duda očito shvatio poruku i nekoliko sati kasnije u obraćanju naciji poručio da je doneo konačnu odluku da Ukrajini ne preda avione MiG-29 u vidu vojne pomoći. Duda je dodao da je saglasan sa stavom ostalih članica NATO da bi stvaranje zabranjene zone letova nad Ukrajinom značilo uvod u treći svetski rat.
– Ne možemo da prebacimo avione jer bi naši saveznici mogli da nam zamere, a i to bi moglo da dovede NATO u tešku situaciju – rekao je Duda, ali je prećutao da su mu SAD javno dale zeleno svetlo da Ukrajini preda avione u zamenu za nove američke.
Duda je dodao da se plaši da veruje da će saveznici iz NATO braniti Poljsku ako je Rusija napadne.
U očaju 12 brigada
Ukrajinska armija na Donbasu, gde je opkoljeno 10 do 12 njihovih brigada, očajnički pokušava da pobegne iz okruženja.
Svi pokušaji Ukrajinaca da povrate grad Izjum i njegove mostove preko Severskog Donjecka propali su uz velike žrtve. Odmah potom, primećen je noćni pokret Ukrajinaca s Donbasa kroz Kramatorsk i Slavjansk i to u mnoštvu manjih kolona, koje su uništene udarima iz vazduha. Žitelji ovih gradova objavili su video-snimke ruskih aviona u niskom letu iznad njihovih krovova. Kolone očajnika rasule su se po po još golim poljima, a prethodnica ruskih snaga pošla je da im prepreči put. U nedelju pre podne Rusi su već prodrli iz Izjuma oko 40 kilometara na jug i u tom trenutku borbe su se vodile u poljima istočno od sela Barvenkovo između Kramatorska i Slavjanske i puteva ka unutrašnjosti Ukrajine.
Ruskim snagama razvezane su ruke i na jugu Donbasa, nakon što su očistile jako ukrajinsko uporište u Volnovahi. Rusi napreduju dvadesetak kilometara dnevno ka severu, obilazeći i lomeći ukrajinske položaje po delovima, jedan za drugim. Izvori s terena navode da se stvorila breša širinom 35 kilometara koju komanda ukrajinske zone Istok na Donbasu više nema čime da zatvori.
Uništenje trećine ukrajinske vojske na Donbasu preti novim opkoljavanjem. Naime, s ovog prostora istočno od Dnjepra vode putevi oko krupnih gradova Zaporožje i Dnjepropetrovsk koje brani pet ukrajinskih brigada. Pri tom, ruski front pokrenuo se i zapadno od Dnjepra zatvarajući i s te strane reke puteve iz Zaporožja i Dnjepropetrovska.
Kadirov kod Kijeva
Kijev je odavno u potkovici koja se sve više sužava, barem prema izveštaju britanskog Generalštaba. Sa istočne strane Dnjepra grad su zatvorile jedinice iz unutrašnjosti Rusije i iz Čečenije. Njih je u nedelju obišao predsednik Čečenske republike Ruske Federacije Ramzan Kadirov i to na položaju samo sedam kilometara udaljenom od Kijeva. Prema nekim informacijama, stigla su i pojačanja iz Čečenije.
Herson ide za Krimom
Nekoliko zvaničnika iz Kijeva iznelo je saznanja da se u Hersonskoj oblasti sprema referendum o otcepljenju od Ukrajine, isto kao što su to 2014. godine učinile Donjecka i Luganska Narodna Republika.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba tvrdi da Rusi za to nemaju podršku naroda. Međutim, već nekoliko dana internetom među žiteljima Hersona kruži informacija da je čitav niz poslanika oblasne i gradske skupštine prihvatio poziv da učestvuje na sednici na kojoj bi bila doneta odluka o referendumu. Cela oblast, velika kao Makedonija, nalazi se na Dnjepru i Crnom moru pored Krima, ima 1.100.000 stanovnika, a sam grad Herson 335.000. U gradu se govori ruski jezik, a po selima suržik, prelazni dijalekat od ruskog do ukrajinskog koji je takođe bio nepoželjan za vlasti u Kijevu.
Pritom, seosko stanovništvo bilo je vrlo nezadovoljno od 2014. godine jer im je Kijev zabranjivao da prodaju svoje poljoprivredne proizvode na turističkom Krimu, što je celu oblast bacilo u siromaštvo.
Borbe se sada vode već daleko od Hersona i život u gradu se normalizovao. Rusija je dostavila hranu i lekove, otpisani su svi dugovi za struju i gas, kao i druga komunalna potraživanja, a cene umanjene četiri pita, na nivo koji je u Rusiji.
