Dramska umetnica Nataša Ninković glumačkim bravurama boji svaku ulogu, a u privatnom životu šarmom i harizmom nikog ne ostavlja ravnodušnim. Za neke hladna, za druge odvažna i hrabra. Nataša se nikada nije povijala i glasno je iznosila stavove. Boli je nepravda i na nju nikada ne može da se ogluši. Sebe opisuje kao nekog ko ume druge da sluša i u čijim gestovima uživa.
– Ja sam veliki romantik. Ali, više su meni priređivali takve trenutke, što sam nekako i očekivala – kaže Nataša Ninković i otkriva šta je povređuje:
– Nepravda u svakom obliku. Povređuju me razne stvari, izdaja, nelojalnost, zavist, tj. njene posledice u obliku laži i pohlepe. Nečasni motivi zakamuflirani u tzv. ljubav ili drugarstvo. Volim jasne i čiste odnose i uglavnom takve imam, ali potkradu se zablude i greške.
Na pitanje koja je vrlina danas zaboravljena, Nataša smatra da su to poštenje i lojalnost.
– I kad se desi, često ga preimenuju u naivnost, da ne kažem glupost. Jer, lični interes je iznad svega – istakla je ona.
Prema njenim rečima glumačka zrelost joj je donela nešto što zovu zanat.
– I nesigurnost je nestala, pa češće dolazim, kad to okolnosti dozvole, do “igre”, što je najlepše u našem poslu. Naravno da mi je stalo i da to dopre do gledaoca, ali rukovodim se isključivo sopstvenim osećajem i ukusom. To se isto dešava i na privatnom planu, pošto je to povezano i reflektuje se jedno na drugo. Koliko mi privatno iskustvo, direktno ili indirektno, pomaže za glumu, nekad mi se čini da su karakteri koje igram, komadi kojima se bavim mnogo više uticali na moj lični karakter – rekla je ona i dodala:
– Ja sam neko ko je uvek, na neki način, birao šta će da igra. Ali, i to je na neki način privid, jer birate od onoga što vam je ponuđeno. Pre svega me interesuje samo štivo, pa potom ko to režira, ko su partneri. Partner je mnogo bitan u našem poslu, jer gluma je pre svega timska igra, tako da bez partnera ne postojite. A i kriterijumi su se promenili, ne toliko kod mene, koliko ih je promenilo vreme u kome živimo. Jedva raspoznajete šta je uspeh, a šta neuspeh! U tom konglomeratu svega i svačega što nam je ponuđeno, sve nađe svoju publiku i proglasi se recimo “gledanim”, što naravno ne znači kvalitet, jer naša publika nije negovana dubokim sadržajima. Naprotiv, godinama se radilo na nečemu što zovemo “laka zabava”. Mislim da nikada nije bilo teže izboriti se za neke visoke, nekad podrazumevajuće, kriterijume.
Na pitanje koje vrednosti neguj u svojoj porodici, Nataša je odgovorila:
– Što se tiče dece, što ste im usadili do sedme godine, usadili ste. Posle toga oni imaju u odnosu svojih roditelja uzorak i format koji slede. Trudili smo se da budu dobri, ispravni ljudi. Mislim da su osobe koje su naučile da istinska ljubav, posvećenost i strast pokreću stvari. Da laka zarada i brz uspeh ne postoje, da su to samo zvečkice koje zamagljuju pogled!
Život kako naglašava ne može da zamisliti bez svojih najbližih, a jedne navike bi volela da se oslobodi.
– Volela bih da ne želim i nemam ovakvu potrebu za cigaretama – iskrena je ona, koja priznaje da se ne može baš pohvaliti kulinarskim umećem, ali je priznala u čemu uživa:
– Uživam u dobrom crvenom vinu i sirevima! Crveno dobro vino je postalo moja slabost i strast, a dobri sirevi su uvek bili tu – rekla je ona.
Prema njenim rečima privilegiju da je dobro poznaje samo ima odabrani krug ljudi.
– Moji najbliži, znači porodica i prijatelji. Premda, onaj ko hoće, može da vidi sve što hoće jer sam dosta transparentna – iskrena je Nataša, koja u budućnosti priželjkuje zdravlje i malo sreće koja je uvek neophodna.
Nataša je otkrila i kojim se moto vodi u životu.
– Menjaju se, zavisno od perioda i situacije, ali u principu nisam osoba koja se vodi raznim krilaticama. Prva koja mi pada na pamet – i danas će sutra biti juče. I kad su dobre i kad su loše stvari u pitanju, dobro je to znati – naglasila je ona za crnogorsku “Graciju”.
Na pitanje koje strahove u njoj budi savremeni način života, Nataša je odovorila:
– Živimo u vremenu instant vrednosti, senzacije, lake zarade, u smislu kladionica, kazina, bit ili već kakvih virtuelnih zarada, što više nego ikad govori koliki je danak neulaganja u obrazovanje, sisteme vrednosti, ne samo kroz školsku ustanovu već kroz razne društvene medije. To je i globalni problem, ne samo naš, ali pošto smo mi mali, inferiorni i neobrazovani, kod nas se najlakše zapate takve stvari. Veliki igrači, mislim na prave, a ne na prividne i šarlatane, gomilaju bogatstvo i znanje i pravi se jaz iliti čitav bezdan između njih i nas malih pijuna.
