Nataša Bekvalvac ne krije koliko je vezana za rodni Novi Sad,a svojevremeno je istakla da je uverena da je upravo odrastanje u mirnoj sredini doprinelo da ona bude ličnost kakva je danas.
– Čini mi se da je Novi Sad sačuvao u meni ono najlepše, ono čime se Beograđani danas oduševevljavaju, a meni je to prosto urođeno. Prvo, dobro vaspitanje od strane roditelja koji su usadili najlepše osobine koju svaki čovek treba da ima, a to su ljubav i stabilnost. Drugo, ponavljam ono što Beograđani stalno kažu: “Bože, kako je ona vaspitana”, a to je da znaš da kažeš “dobar dan i doviđenja”, da pitaš kako si. Beograd kao veliki grad je malo izgubio malo taj šlif, malo je izgubio međuljudske odnose, pa slobodno mogu da kažem i komšijske odnose – istakla je Nataša i ispričala anegdotu koju je doživela nakon što je napustila Novi Sad i preselila se u Beograd.
– Kad sam se doselila, bila sam jako tužna jedno vreme jer nisam mogla da prilagodim uopšte, iako sam 10 godina pre toga putovala, ali jedno je putovati, a drugo živeti. Kada sam se uselila u svoju zgradu, dešavalo mi se da prođem i niko mi se prosto ne javlja. Onda sam iz bunta veštački počela da izgovaram “dobar dan” i dalje mi se niko nije javljao, a onda sam postala smešna komšijama i kasnije čim me vide bude “dobar dan, komšinice”. Uvek postoji način da dođeš do ljudi – otkrila je pevačica.
– Postoji ljubav bez interesa i bez ikakvog razloga. Verujte, nekad je čak i veštački izazovite, jer svako od nas je u principu samo čovek i svi smo dobri, samo nekad to zaboravimo i na to treba podsetiti – zaključila je Nataša.
