Poslanica nemačkog Bundestaga iz redova Levice Žaklin Nastić osudila je u intervjuu za Kosovo onlajn pritiske EU, a posebno Nemačke, koji su usmereni samo na Beograd, jer po njoj, oni pokazuju da Berlin nije neutralan partner.
Nastić ocenjuje da to znači da će Priština, odnosno kosovski premijer Aljbin Kurti, sve više kršiti dogovore i sporazume, a to vodi daljim sukobima.
– Srbija je u ovom trenutku pod velikim pritiskom da pristane na francusko-nemački plan, ali Srbija i njeni građani više ne smeju da budu igračka zapadnih država i njihovih interesa, već je narod taj koji mora da odluči – kaže Nastić.
Dodaje i da nemačka vlada ima “povez preko očiju” u vođenju spoljne politike, te da se sama stidi što su izostale osude Berlina na etnički motivisane napade na Srbe na Kosovu početkom godine.
Posle 15 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova ponovo imamo rat u Evropi. Da li je priznanjem Kosova stvoren presedan koji je doveo do nestabilnosti u Evropi i indirektno do rata u Ukrajini?
– Otcepljenje Kosova, suprotno međunarodnom pravu od tadašnje SR Jugoslavije putem agresorskog rata NATO nesumnjivo je stvorilo presedan na koji se danas pozivaju druge zemlje. Tada je NATO ne samo prekršio međunarodno pravo, već je prekršio i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, koju su donele njene države članice i potvrdile suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije. U pripajanju četiri ukrajinska regiona Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, ruski predsednik Vladimir Putin se pozvao na kršenje međunarodnog prava u otcepljenju Kosova, kao što je to učinio i prilikom aneksije Krima.
Zbog sopstvenog kršenja međunarodnog prava, lideri zapadnih industrijalizovanih nacija nisu baš kredibilni kada sada zahtevaju njegovo bezuslovno poštovanje. Naravno, osuđujem svaki od ovih nelegalnih ratova, nema boljeg ili goreg.
Kako vidite budućnost Kosova?
– Nije tajna da kritikujem secesiju Kosova, koja je bila kršenje međunarodnog prava, a priznavanje njegove nezavisnosti od strane Zapada vidim kao istorijsku grešku. Zemlja je nefunkcionalna, korupcija je ogromna, nezaposlenost je zapanjujuće visoka, dok nacističke saradnike poput Džafera Deve poštuju delovi stanovništva, sve do nivoa vlade. Izgradnja države na Kosovu kao „transatlantski projekat“ – kako ga je 2020. godine opisala političarka CDU Gisela Mandela – je po mom mišljenju propala. Ipak, moramo naći rešenje koje je zadovoljavajuće za obe strane i za koje se ne sme boriti oružjem. Zato od političkih aktera u Prištini očekujem konstruktivnu saradnju sa međunarodnom zajednicom, a posebno sa Srbijom, kako bi se garantovao miran suživot koji osigurava prava koja pripadaju srpskoj i svim ostalim manjinama. Diskriminacija i napadi na manjine moraju odmah da se zaustave, a Priština mora da učini sve da se ovi incidenti rasvetle i počinioci privedu licu pravde. Po tome moraju da mere demokratsku ustavnu državu koju propagiraju.
EU i SAD vrše veliki pritisak na Beograd i Prištinu kako bi postigli brzo rešenje uz francusko-nemački plan. Da li je taj plan moguće rešenje kosovskog problema?
– Srbija je u ovom trenutku nesumnjivo pod velikim pritiskom da pristane na francusko-nemački plan, koji još nije dostupan ni meni ni javnosti, i da de fakto prizna Kosovo. Međutim, moguća rešenja treba pažljivo razmotriti i o njima razgovarati, takođe sa javnošću Srbije, kako bi se obezbedilo da budu u skladu sa interesima svih uključenih strana. Smatram da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština, na šta su se obe strane obavezale Briselskim sporazumom 2013. godine i koja bi trebalo da bude i deo francusko-nemačkog plana, korak u pravom smeru. Međutim, Aljbin Kurti je nedavno najavio da će odobrenje za osnivanje te Zajednice biti uslovljeno priznanjem Kosova od strane Beograda. Činjenica da time najavljuje kršenje sporazuma iz 2013. izaziva ozbiljne sumnje u njegovu pouzdanost kao pregovaračkog partnera. Na kraju krajeva, srpsko stanovništvo mora biti uključeno u takve dalekosežne procese donošenja odluka, na primer putem referenduma. Srbija i njeno stanovništvo više ne smeju da budu igračka zapadnih država i njihovih interesa, za mene je narod taj koji odlučuje.
Francusko-nemački predlog predviđa članstvo Kosova u UN, NATO i EU, šta bi to značilo i zašto zvaničan Berlin insistira na tome?
– Članstvo Kosova u UN, NATO i EU bi značilo da je njena nezavisnost i politička suverenost na međunarodnom nivou priznata i time podignuta na do sada neviđeni nivo. Time bi se presedanu, koji je nastao otcepljenjem Kosova, dao dodatni legitimitet. Međutim, reč je i o širenju sfera uticaja. Berlin i vlade drugih zemalja podržavaju ovaj predlog jer nudi jeftin način da se prošire i konsoliduje njihov uticaj na Balkanu. Mislim da je ovo ne samo pogrešno, već i opasno – zaključila je poslanica Bundestaga Žaklin Nastić.
