Drugog dana rasprave u Palati mira u Hagu, pred 15 sudija MSP, od predstavnika Nemačke, Saudijske Arabije i Albanije, koje su među prvima priznale nezavisnost Kosova, čulo se da "secesija Kosova nema ništa sa međnarodnom pravom, jer ono ne reguliše secesiju, pa prema njihovom tumačenju, secesija nije zabranjena".
Pravni savetnik u Saveznoj kancelariji spoljnih poslova Nemačke Suzan Vasum-Rajner je predložila sudijama da slučaj Kosova tretiraju i cene kroz princip efektiviteta, odnosno stanja na terenu.
Prema njenim rečima, jedan od principa međunarodnog prava – princip efektivnosti, jedini je primenljiv na slučaj Kosova, jer ono ispunjava, kako je rekla, elemente državnosti, pošto ima državotvorni narod, teritoriju i vladu.
"Kosovo je postalo nezavisna država jer ju je priznalo 63 članice UN, kao i 109 članova MMF-a i Svetske banke", zaključila je Vasum-Rajner.
Govoreći u ime albanske delegacije profesor Joćen Frovein je izjavio da secesija Kosova "nema ništa sa međunarodnim pravom", niti međunarodno pravo ima šta da kaže o deklaraciji nezavisnosti Kosova, napominjući da većina zemalja UN nije izrazila želju da učestvuje u raspravi povodom savetodavnog mišljenja.
Njegov kolega profesor Teri Gil je kazao da bi Srbija mogla da vrati Kosovo samo silom i branio pravo naroda Kosova na samoopredeljenje uz tvrdnju da je narod Kosova "konstitutivni narod", što je, kako je naglasio, "činjenica priznata međunarodnim dokumentima i u međunarodnim institucijama, počev od pregovora u Rambujeu 1998. -1999".
U ime delegacije Saudiske Arabije govorio je ambasador te države u Holandiji Abdulah Alšagrud, koji je izrazio podršku secesiji Kosova, koju je ocenio kao saglasnu sa međunarodnim pravom.
Delegacija Argentine podržala je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu stavove Srbije da secesija Kosova predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava i preti da uruši uspostavljeni međunarodni poredak, poručujući da se svetla budućnost jedne države ne može graditi na taj način.
Ona je istakla da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u saglasnosti sa međunarodnim pravom, da narušava teritorijalni integritet Srbije i posebno se osvrnula na kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je ustanovila međunarodno administrativno i bezbednosno prisustvo i nije ukinula, niti je mogla ukinuti, suverenitet Srbije nad Kosovom.
