Savin naslednik na arhiepiskopskom tronu Arsenije Prvi Sremac pročuo se najviše prema tome što je u potrazi za bezbednim mestom za novi prvosvešteni hram odabrao Peć. Tu je podignuta Crkva svetih apostola, kasnije prozvana Sveti Spas, u kome je Arsenije dosta živopisan. Nasledio ga je Sava Drugi, rođen kao Predislav, još jedan sin kralja Stefana Prvovenčanog. Zamonašio se na Svetoj Gori, u Hilandaru odakle su došli i skoro svi naslednici Svetog Save. Pre no što je preuzeo arhiepiskopiju, Sava Drugi je bio vladika zahumski. Posle njegove smrti 1271, arhiepiskopsku stolicu je zauzeo Danilo Prvi, ali je sa te dužnosti, "radi nekog dela", smenjen već naredne godine. Nasledio ga je Joanikije, iguman manastira Studenica, koji je bio učenik Svetog Save i njegov pratilac na hodočašću u Svetu zemlju. Kako saopštavaju letopisci, kandidat za arhiepiskopa srpskog tražio se dugo, i od njega se nije našao dostojniji.
Pošto je 1276. zbačen kralj Stefan Uroš Prvi, i arhiepiskop je podneo ostavku, ali novi kralj Dragutin nije izabrao drugog poglavara crkve sve do smrti Joanikija 1279. godine. Potom je na Savin tron stupio Jevstatije Prvi, sa mesta vladike zetskog. Poreklom iz Budima, ovaj čovek je posedovao, veliki dar za diplomatiju. Uspešno je posredovao u podeli vlasti između Dragutina i njegovog brata kralja Milutina, za čije je vladavine i umro, 1286. godine. Na njegovo mesto je došao Jakov Prvi, koji se upisao u večnost podigavši mnogo crkava. Naredni arhiepiskop Jevstatije Drugi zadržao se na čelu crkve sve do 1309. godine. Zatim je sedam godina vladao Sava Treći. On je sa mesta igumana hilandarskog najpre prešao na čelo prizrenske eparhije, gde je nadgledao gradnju crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, a kralj Milutin je tražio njegove savete i oko izgradnje svog mauzoleja Banjske. Savi Trećem i njegovim vladikama pripisuje se velika uloga u obuzdavanju dinastičkih sukoba između Milutina na jednoj strani, i njegovog brata, potom i sina Stefana na drugoj.
