Ne postoji opravdanje za fizičko kažnjavanje dece, ukazuje za “Vesti”, dr Tatjana Vlašković, psihijatar i psihoterapeut.
– Razni su odgovori na pitanje da li je fizičko kažnjavanje dece opravdano, poput onoga “I mene su tukli, i šta mi fali sada?” ili “Bolje da se zna ko je autoritet, da bi deca izrasla u jake ljude”… Što se tiče naučnih istraživanja, smatra se ni u kom slučaju ne postoji opravdanje za fizički kažnjavanje. Jedan od razloga je taj što batine ne deluju na dete u smislu promene načina njegovog razmišljanja, već mališan samo promeni ponašanje da bi izbegao kaznu – pojašnjava dr Vlašković.
Postoje, prema rečima naše sagovornice, druge vrste kazni koje su delotvornije, a da one nisu fizičke.
– Kada govorimo o lupanju po zadnjici, to je opravdano ako je dete u opasnosti, da bi shvatilo da to što radi, nikako ne valja. Tome, ipak, uglavnom treba pribegavati samo kada je hitno, i kada ne postoji i drugi način da se izbegne neka opasna situacija, poput guranja prstića u šteker za struju – ukazuje iz stručnog ugla.
Dr Vlašković ističe da treba da se zapitamo da li bismo i mi odrasli prihvatili fizičku kaznu, a kamoli jedno nemoćno i malo biće. Upozorava i da ukoliko je dete redovno fizički kažnjavano, to može ostaviti posledice po njegovu ličnost.
– To dete može kasnije da postane agresivno, da misli da se problemi rešavaju jedino batinama. Može postati nasilan ili stupiti u brak sa nekim ko je agresivan, pa zato nastaje porodično nasilje. Takođe, fizički kažnjavanje je loše zato što tako dete neće pravilno izgraditi svoj moral i karakter, već će uvek ići linijom manjeg otpora, ili postati manipulator, a sve to potiče iz perioda kada je na svaki način pokušavalo da izbegne fizičku kaznu – upozorila je Tatjana Vlašković.
Uz prava i dužnosti
– Dete svakako treba da nauči da, osim prava, ima i svoje dužnosti. To je težak, ali je i izvodljiv posao koji zahteva mnogo truda i strpljenja – ukazuje dr Tatjana Vlašković.
