Zahvaljujući filmu “Montevideo, Bog te video” Dragana Bjelogrlića, mlade generacije imale su priliku da se upoznaju sa herojima koji su ostvarili najveći uspeh u istoriji jugoslovenskog i srpskog fudbala, barem kad je reč o svetskim prvenstvima.
Svi oni su postali legende i dan-danas se s poštovanjem govori o njima. Velikani koji su branili boje jugoslovenskog tima na prvom SP imali su različite sudbine. Neki su nastavili blistave karijere, drugi su se ostvarili u drugim profesijama, a neki su, nažalost, tragično skončali. Petorica najpopularnijih fudbalera tog tima imali su zanimljive životne priče posle Montevidea.
Tirke selektor
Aleksandar Tirnanić Tirke proveo je celu karijeru u beogradskom BSK-u i osvojio pet titula prvaka Jugoslavije. Bio je jedan od najpopularnijih sportista u zemlji i podržao je akciju nekolicine sportista da se bojkotuju Olimpijske igre 1936. u nacističkom Berlinu. Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je 31. marta 1940. protiv Rumunije, Posle rata i igračke karijere, oprobao se i u trenerskoj. Bio je selektor Jugoslavije i vodio je tim na dva SP, 1954. i 1958.
Drugi član čuvenog jugoslovenskog tandema, Blagoje – Moša Marjanović postao je zajedno sa Tirketom, posle prvenstva u Urugvaju, prvi profesionalni fudbaler na ovim prostorima. Poslednji meč za Jugoslaviju odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za SP. Za vreme rata bio je u zarobljeništvu u Nemačkoj. Posle 1945. trenirao je italijanske klubove Torino i Kataniju.
Po povratku iz Montevidea, kapiten Milutin Ivković Milutinac je ostvario svoj veliki san – diplomirao je na Medicinskom fakultetu i otvorio ordinaciju u Knez Mihailovoj, gde je pet godina radio kao dermatolog. Proganjan je zbog povezanosti s radničkim pokretom i Komunističkom partijom, a 24. maja 1943. Gestapo ga je uhapsio. Streljan je narednog jutra u Jajincima zbog “komunističke delatnosti”.
Ivica Bek bio je jedan od prvih fudbalera s ovih prostora koji su se oprobali u inostranstvu. Igrao je za francuski Set i u to vreme bio najplaćeniji fudbaler u toj zemlji. Tokom Drugog svetskog rata bio je komandant jednog francuskog Pokreta otpora.
‘
Najvoljeniji golman u istoriji našeg fudbala Milovan Jakšić i po prestanku igračke karijere ostao je veran sportu koji ga je proslavio. Bio je jedan od osnivača Crvene zvezde.
Brojne ponude posle Brazilaca
Pobeda Jugoslavije protiv “karioka” je predstavljena kao velika senzacija koja je preko noći proslavila naše fudbalere, pa je upravo Jakšić kasnije pričao da je posle utakmice dobio ponudu da brani u SAD. Nuđeno mu je 20.000 dolara za potpis ugovora i 500 mesečnih plata. Basnoslovan novac za taj period.
Nije bio jedini kome su obećavali kule i gradove, zato je rukovodstvo reprezentacije pooštrilo režim. Jakšić je svedočio da su od dolaska u Montevideo igrači samo jednom dobili dozvolu da izađu u grad. Iskoristili su je tako što su otišli u restoran jednog Mađara da se najedu gulaša. Posle utakmice sa Brazilom nisu mogli dalje od hotela, a sobe su im po odlasku na spavanje zaključavane.
Zanimljivosti
Francuski skulptor Abel Lefle dizajnirao je prvi trofej namenjen osvajaču titule prvaka sveta. Zlatna statua bila je teška 3,8 kg, a visoka 35 cm. Još 1930. odlučeno je da ona pređe u trajno vlasništvo tima koji prvi tri puta osvoji titulu šampiona, pa je od 1970. bila u vitrinama Brazilaca dok nije ukradena.
Još jedan zanimljiv detalj s ovog Mundijala jeste da je za vreme polufinalnog meča s Argentinom, trener američke selekcije pao u nesvest pošto je slučajno razbio bočicu sa hloroformom prilikom ukazivanja pomoći jednom svom igraču!
Strelac jednog od četiri gola za Urugvaj na finalu s Argentinom Hektor Kastro bio je nezamenljiv član reprezentacije iako je imao samo jednu ruku. Kastro je bez ruke ostao još kao dečak, ali ga to nije omelo da napravi izuzetnu sportsku karijeru.
Zanimljiva priča tog takmičenja dolazi iz tabora Rumuna, koja je učestvovala na Mundijalu na zahtev kralja Karolja II
! Rumunski vladar, koji je obožavao da gleda fudbal, sam je odredio ekipu za Mundijal, a od poslodavaca za koje su radili izabrani igrači zahtevao je da im obezbede plaćeno tromesečno odsustvo.
Bilo je i tužnih priča vezanih za Montevideo 1930. Kapiten Francuza na meču sa Meksikom, prvoj utakmici te zemlje na šampionatima sveta, Aleks Vilplan ubijen je 1945. zbog saradnje s nacistima. Vilplan, koji je rođen u Alžiru, tokom rata je sarađivao sa Gestapoom i odgovoran je za smrt mnogih francuskih rodoljuba, pa ga je kazna snašla kada su ratni sukobi prestali.
Prvi meč 1872.
Prva međunarodna fudbalska utakmica održana je 30. novembra 1872. U prijateljskom susretu sastale su se Škotska i Engleska, a meč je završen bez golova. Čak 12 godina kasnije (1884) odigran je i prvi međunarodni takmičarski duel, kad su se u Belfastu, u okviru prvenstva Britanije, susrele reprezentacije Irske i Škotske. A onda, fudbal se Ostrva “spustio” južno. Dobio je nove poklonike, a popularnost mu se toliko proširila, pa je na OI 1900. i 1904. bio demonstracioni sport, a već 1912. uvršten u zvanični olimpijski program. Vremenom fudbal postaje sve popularniji u Južnoj Americi, da bi tokom treće decenije prošlog veka Urugvaj, tipični fudbalski predstavnik tog kontinenta, preuzeo od ekipa sa Ostrva dominaciju u svetskom fudbalu (olimpijski pobednik 1924. i 1928).
SUTRA – Naši fudbaleri od Urugvaja 1930. do Katara 2022. (5): Plavi posle 20 godina na svetskoj smotri
