Od 20. novembra do 18. decembra u Kataru se održava 22. svetsko prvenstvo u fudbalu. Naša zemlja, pod imenima SFRJ, SRJ, SCG i Srbija, učestvovala je na svetskim smotrama ukupno 11 puta. Bili smo na premijernom Mundijalu u Montevideu 1930, kad smo i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Na narednih 10 turnira (zaključno sa Rusijom 2018) postizali smo promenljive rezultate, bilo je mnogo razočaranja, afera, problema… Ipak, najveće bi zavladalo kada se ne plasiramo na Mundijal. Popularnije i gledanije nego Olimpijske igre, SP u fudbalu je najvažniji sportski događaj na svetu. “Orlovi” će u Kataru pokušati da proslave srpsko ime i naciju učine ponosnom, a “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših reprezentativnih selekcija na završnim turnirima.
Defile učesnika Prvenstva sveta 1930. održan je 18. jula, pet dana po početku. Bilo je to i otvaranje velikog Sentenarija, koji nije bio završen do početka turnira, pa su prve utakmice održane na Sentralu. Urugvaj je hteo da prvu utakmicu igra na Sentenariju, pa je okršaj sa Peruom odložio za dan otvaranja stadiona. Na svečanom defileu reprezentativci Jugoslavije su izašli poslednji, posle Urugvaja. Zastavu je nosio golman Milovan Jakšić (slike na fejsbuk profilu Mihajlo Todić, 11. april 2000).
Jugoslavija je na prvoj utakmici na SP 1930 igranoj 14. jula na stadionu Central, pobedila, kako su tada zvali, Braziliju sa 2:1. Prema svedočenju golmana Milovana Jakšića, objavljenom u JSL Sport i u knjizi “S loptom kroz svet” objavljenoj 1944, jugoslovenski reprezentativci su bili uplašeni veštinom brazilskih fudbalera. Pripremajući se za meč, trenirali su istovremeno sa rivalom na istom terenu! Da bi održavali kvalitet treninga, Brazil je u Montevideo poveo dva tima. Iako je bilo uvreženo mišljenje da su “karioke” bili među favoritima na SP, istina je drugačija. Urugvaj, osvajač olimpijskog zlata 1924. i 1928, bio je supersila tog doba. Jedino mu se Argentina suprotstavljala. Brazilci su bili na dobrom glasu, ali su imali problem – reprezentaciju su okupili prvi put u pet godina. Iako je u periodu između 1925. i 1930. bilo utakmica brazilske selekcije, bile su to nezvanični susreti, često neke ekipe koja je igrala pod zastavom Brazila. Jedan takav tim je 1928. izgubio od Škotske – 0:5. Okršaj protiv Jugoslavije bila je reprezentativni debi za čak desetoricu Brazilaca. Jedino je kapiten Nilo znao šta je nacionalni tim. Činjenica je da je i u našoj selekciji bila tek malo bolja situacija.
Senzacija – pobeda protiv Brazilaca
Utakmica je privukla veliki broj gledalaca. Brazilci su pokušavali da ih pridobiju, na teren su izašli noseći zastavu Urugvaja. Imala je podršku i Jugoslavija. Jakšić se seća da je na Centralu bilo oko 5.000 naših ljudi. Među njima i dečak, dete srpskih iseljenika, koji je postao maskota reprezentacije. Posle bacanja novčića Brazilci su izabrali da u prvom poluvremenu napadaju niz vetar. To im je omogućavalo bržu igru. Naši su atake spremno dočekali, a najbolji je bio golman Jakšić. Ipak, kad bi uzeli loptu, Jugosloveni su bili veoma opasni. Potvrdili su to golovima Tirnanića u 21. i Beka u 30. minutu. Drugo poluvreme je proteklo u neprestanim i snažnim napadima Brazila. Pored požrtvovanih Jugoslovena, za rivala su imali vetar i nesavladivog Jakšića. Brazilci su uspeli da smanje u 62. minutu. U startu na loptu petorica “karioka” su Jakšića ugurali u mrežu! Ipak, gol je pripisan Perginju.
Posle gola Jakšiću je prišao Đokić i požalio se da više nema snage za igru. Po ličnom svedočenju, Jakšić mu je odgovorio: “Moraš, Momo! Za Srbiju!” Đokić je nastavio, i svi ostali, a Jakšić je leteo pred golom i hvatao sve lopte. Ostalo je 2:1.
Rutinski sa Bolivijom
Jugoslavija je u drugoj utakmici SP 1930. pobedila Boliviju (4:0). Igrano je 17. jula, opet na Central parku jer Sentenario nije bio otvoren. Jugoslavija je posle pobede nad Brazilom bila veliki favorit. Bolivijci su računali na podršku publike, a potrudili su se i da pojačaju emocije. Igrači su na grudima dresova imali slovo, a kada su se poređali za fotografisanje, ispisali su “Viva Urugvaj” (Živeo Urugvaj). Izveštač “Politike” Bora Jovanović javio je da je prvo poluvreme bilo “rđavo jer je jugoslovenski tim potcenio protivnika”. Drugo poluvreme bilo je mnogo bolje. Iskorišćena je prednost igrača više, pošto je Bolivija od 28. minuta ostala bez Gomeza, koji je teže povređen u sudaru sa “Milutincem” Ivkovićem. Popustila je posle sat igre. Jugoslavija je od 60. do 65. minuta postigla tri gola. Jugoslavija je imala “deset i po” igrača. Moša Marjanović se jedva kretao, iznuren od prehlade koju je navukao još tokom puta na brodu. Postigao je, ipak, jedan pogodak. Bek je dao dva, a Vujadinović poslednji. I Jugoslavija je završila sa desetoricom. U 78. minutu, pri rezultatu 3:0, s terena je zbog povrede noge izašao Momčilo Đokić. I pored ubedljive pobede, izveštač “Politike” je među najbolje igrače Jugoslavije istakao golmana Jakšića.
Posle utakmice je u hotelu priređen banket i proslavljen plasman u polufinale. Bilo je mnogo gostiju. Golman Jakšić je kasnije pričao da je gostima točeno mnogo šampanjca, a igračima jogurt!
Nadahnut govor Mihajla Andrejevića
Pre izlaska na teren protiv Brazila, dr Mihailo Andrejević, predsednik FSJ, igračima je održao motivacioni govor.
– Smatram za svoju dužnost da vam kao sinovima Srbije progovorim koju reč značaju borbe u koju stupate. Da vas podsetim na herojsku borbu srpskog naroda kroz vekove… Od vas u ime otadžbine zahtevam da u borbu s velikim i opasnim protivnikom uđete muški i junački kao pravi i dostojni naslednici div-Obilića – seća se Jakšić.
