Od 20. novembra do 18. decembra u Kataru se održava 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu. Naša zemlja, pod imenima SFRJ, SRJ, SCG i Srbija, učestvovala je na svetskim smotrama ukupno 11 puta. Bili smo na premijernom Mundijalu u Montevideu 1930, kada smo i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Na narednih deset turnira (zaključno sa Rusijom 2018) postizali smo promenljive rezultate, bilo je mnogo razočarenja, afera, problema… Ipak, najveće bi zavladalo kada se ne plasiramo na Mundijal. Popularnije i gledanije nego Olimpijske igre, SP u fudbalu je najvažniji sportski događaj na svetu. “Orlovi” će u Kataru pokušati da proslave srpsko ime i naciju učine ponosnom, a “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših reprezentativnih selekcija na završnim turnirima.
Dobro je počeo naš tim protiv Švajcaraca. Već u petom minutu Aleksandar Mitrović koristi odličan centaršut Dušana Tadića i poentira za 1:0. Imala je do kraja poluvremena Srbija nekoliko prilika da duplira vođstvo, ali promene rezultata nije bilo. U nastavku uloge su promenjene. Švajcarci su bolji, stežu obruč, a u 52. minutu stiže izjednačenje. Granit Džaka odličnim udarcem poravnava na 1:1. Onda na scenu stupa Feliks Brih. Rvački zahvat kojim su dvojica Švajcaraca oborila Mitrovića u kaznenom prostoru, nije bio dovoljno “upečatljiv” da bi Nemac pokazao na belu tačku. Imao je VAR na raspolaganju, mogao je da pogleda, ali nije želeo.
Šaćiri presudio
Srbija je teško oštećena. U 81. minutu Mladen Krstajić, u želji da pojača napad Srbije i dođe do pobede, čini izmenu koja se pokazala kobnom. Iz igre izlazi Luka Milivojević, ulazi Nemanja Radonjić. Milivojević je puno toga zatvarao u defanzivnoj igri Srbije i rupa koja je nastala njegovim izlaskom pokazala se presudnom. Mnogo više prostora dobili su Švajcarci, pa je sevnula kontra u 90. minutu. Brzonogi Džerdan Šaćiri pobegao je odbrani Srbije i plasirao loptu pored Vladimira Stojkovića za 2:1. Šaćiri, inače rodom iz Gnjilana, nesportskim potezom i gestikulacijom provocirao je naše igrače i navijače. Nije mu to zaboravljeno, pa zbog navodnih pretnji te jeseni nije doputovao u Beograd na utakmicu Crvene zvezde i Liverpula.
Posle preživljenog šoka i poraza protiv Švajcarske, nije bilo lako mentalno se vratiti u život i spremiti za poslednji meč u grupi. A, protivnik najteži mogući – Brazil, na stadionu Spartaka u Moskvi 27. juna Srbiji “igra” samo pobeda, nemoguća misija. Mogli smo da povedemo, Mitrogol je imao dobru šansu, nadskočio Tijaga Silvu i Felipea Luisa, ali gola nije bilo. U nastavku mnogo veći kvalitet “karioka” dolazi do izražaja, pa su nas rutinski savladali (2:0) golovima Paulinje i Tijaga Silve. Ponovo ne prolazimo grupu, završavamo kao trećeplasirani. Ali, za utehu, bili smo na velikom takmičenju, prvi put posle osam godina.
Francuzima svetski tron
Svetski prvak u Rusiji postala je selekcija Francuske. U finalu su porazili Hrvatsku (4:2) koja je još jednom bila senzacija svetske smotre fudbala. Posle 1998. kada su osvojili bronzanu medalju, “šahovničari” su postigli još veći uspeh i stigli do same završnice. Hrvat Luka Modrić proglašen je za najboljeg fudbalera SP.
Mundijal 2018. bio je u senci sukoba Zapada i Rusije i korupcionaških afera koje su potresale Međunarodnu fudbalsku federaciju. Od bojkota SP, ipak, nije bilo ništa, iako su pojedine zemlje pretile da se neće pojaviti u Rusiji zbog aneksije Krima četiri godine ranije.
Još kada je 2. decembra 2010. Izvršni komitet FIFA u Cirihu odlučio da će se prvi put u istoriji Svetsko prvenstvo održati u Istočnoj Evropi, nazirao se rascep između Rusije i Zapada. Ruska Federacija je organizaciju prestižnog takmičenja dobila u oštroj konkurenciji Engleske, zajedničkih kandidatura Belgije i Holandije, kao i Portugala i Španije. Sa druge strane, SAD, Australija, Japan i Južna Koreja, koji su se kandidovali za organizaciju Svetskog kupa 2022, teško su podneli poraz od Katara, koji je istog dana u sedištu FIFA bio izabran za domaćina Mundijala 2022.
Reakcije medija i zvaničnika “poraženih” kandidata nisu krile razočaranje i sumnju u validnost odluka “krovne kuće svetskog fudbala”, a zluradi komentari na račun zemalja kojima je poverena organizacija SP s vremenom su postajali sve glasniji, podstaknuti burnim geopolitičkim previranjima u godinama koje su usledile. Moglo bi se reći da je Svetsko prvenstvo u Rusiji jedan od najispolitizovanijih sportskih događaja u modernoj istoriji, uporediv sa “krnjim” Olimpijskim igrama održanim u jeku Hladnog rata u Moskvi 1980, ili onima u Los Anđelesu četiri godine kasnije.
Feliks Cvajer saučesnik
Nije Brih bio jedini Feliks koji nas je “pokrao” protiv Švajcaraca. Imao je “saučesnika” u svom imenjaku Cvajeru. Ovaj sudija je tada bio u VAR sobi i nije pozvao Briha da pogleda snimak, u situaciji kada su Švajcarci oborili Mitrovića u kaznenom prostoru.
“Orlovi” najviši
Prosečna visina fudbalera Srbije koji su išli na Mundijal u Rusiji iznosila je 187 cm, što nas je stavilo na prvo mesto na SP u Rusiji. Čak osmorica su imali preko 190 cm: Vladimir Stojković, Nikola Milenković, Sergej Milinković-Savić, Nemanja Matić, Marko Grujić, Marko Dmitrović, Predrag Rajković i Aleksandar Prijović. Iza “orlova” sledi Hrvatska sa prosečnom visinom od 186 cm, koliko su imali i Nemci. Pored toga, Krstajić se odlučio i za jedan od najmlađih sastava za Mundijal, pošto je Srbija bila peta reprezentacija u tom poretku sa prosekom od 26,8 godina.
Tim u Rusiji
Srbija je u Rusiji igrala u sledećem sastavu – golmani: Vladimir Stojković, Marko Dmitrović i Predrag Rajković.
Odbrana: Antonio Rukavina, Aleksandar Kolarov, Milan Rodić, Branislav Ivanović, Uroš Spajić, Duško Tošić, Miloš Veljković i Nikola Milenković.
Vezni red: Luka Milivojević, Nemanja Matić, Marko Grujić, Adem Ljajić, Sergej Milinković-Savić, Dušan Tadić, Filip Kostić, Andrija Živković i Nemanja Radonjić.
Napad: Luka Jović i dva Aleksandra, Mitrović i Prijović.
