Od 20. novembra do 18. decembra u Kataru se održava 22. svetsko prvenstvo u fudbalu. Naša zemlja, pod imenima SFRJ, SRJ, SCG i Srbija, učestvovala je na svetskim smotrama ukupno 11 puta. Bili smo na premijernom Mundijalu u Montevideu 1930, kada smo i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Na narednih deset turnira (zaključno sa Rusijom 2018) postizali smo promenljive rezultate, bilo je mnogo razočarenja, afera, problema… Ipak, najveće bi zavladalo kada se ne plasiramo na Mundijal. Popularnije i gledanije nego Olimpijske igre, SP u fudbalu je najvažniji sportski događaj na svetu. “Orlovi” će u Kataru pokušati da proslave srpsko ime i naciju učine ponosnom, a “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših reprezentativnih selekcija na završnim turnirima.
Posle Južne Afrike usledilo je osam sušnih godina za fudbalsku reprezentaciju Srbije. Tri velika takmičenja smo propustili (EP 2012. i 2016, SP 2014). Mnogo igrača, selektora, nesrećan prekid u Đenovi i kazna, albanski dron na stadionu Partizana… Sve to je “snašlo” naš nacionalni tim, pa su uspesi izostajali. Kada smo već izgubili nadu da ćemo uskoro ponovo videti veliko takmičenje, desio se dobar žreb kvalifikacionih grupa za SP 2018. Srbija kao da je sama “birala” grupu, Irska, Vels, Austrija, Gruzija i Moldavija nisu bili bolji od nas, pa se probudila nada da možemo u Rusiju. Posle neuspešnih eksperimenata sa Dikom Advokatom, Radovanom Ćurčićem, Ljubinkom Drulovićem… koji su kratko “trajali” na klupi “orlova”, na selektorsko mesto je došao iskusni Slavoljub Muslin. Bivši trener Crvene zvezde i brojnih svetskih klubova brzo je uspostavio svoj sistem i povezao redove. Srbija nije igrala atraktivno, uglavnom su to bile “ružne” utakmice, nismo blistali, ali smo bili čvrsti i stabilni. Ključna pobeda je ostvarena 6. oktobra 2017. u Dablinu protiv Irske. Aleksandar Kolarov je krunisao odličnu akciju po levoj strani i zakucao loptu pod prečku. Rusija je bila na dohvat ruke. Trebalo je dobiti Gruziju na “Marakani”, verovali smo da je to rutinski zadatak. Nije bilo tako, Gruzini su pružili čvrst otpor, a naši ophrvani važnošću meča nisu uspevali da probiju gostujući bedem. I, tako sve do 74. minuta, kada je Aleksandar Prijović iskoristio kvalitetnu dubinsku loptu i sproveo je u mrežu za srpsko slavlje. Idemo u Rusiju! Ponovo smo na velikoj sceni, gde nas (pre)dugo nije bilo.
Smena bez objašnjenja
Sve je tada delovalo idilično, ali nije moglo dugo da potraje. Nedugo posle ostvarenog plasmana u Rusiju, predsednik FSS Slaviša Kokeza doneo je jednu od najkontroverznijih odluka u istoriji jugoslovenskog i srpskog fudbala. Smenjen je selektor Muslin, što se nikada nije dogodilo posle ostvarenog plasmana na veliko takmičenje. Razlog Muslinove smene ostao je misterija i nikada do kraja nije razjašnjeno zašto je do tog poteza došlo. Pisalo se da Srbija igra neatraktivan fudbal i da će neki drugi selektor bolje iskoristiti potencijal koji imamo. Posle odlaska Muslina spekulisalo se ko će ga naslediti, jedan od kandidata navodno je bio i sadašnji selektor Dragan Stojković Piksi, ali na kraju izbor je pao na Mladena Krstajića, dotadašnjeg Muslinovog pomoćnika. Nekadašnji Partizanov levi bek “ni kriv ni dužan” se našao na najodgovornijoj funkciji u srpskom fudbalu i poveo “orlove” u Rusiju. Prvi potez novog selektora bio je kontroverzan. Bez objašnjenja je oduzeo kapitensku traku Branislavu Ivanoviću, što je unelo dodatni razdor među “orlove”. Ivanović džentlmenski nije želeo ništa da komentariše, bio je deo ekipe u Rusiji, ali to više nije bio onaj stari Bane. Na premijernoj utakmici protiv Kostarike, Ivanović je upisao 104. meč za reprezentaciju Srbije i tako postao rekorder, pošto je prestigao Dejana Stankovića, koji je zabeležio jedan manje. Sukobi su se nastavili i na samom Mundijalu, kada je vezista Luka Milivojević kritikovao Krstajićevu taktiku protiv Švajcaraca, zbog čega ga je ovaj kasnije odstranio iz tima i optužio za puč.
Solidan žreb
Žreb nije bio loš za Srbiju. Svrstani smo u grupu zajedno sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom. “Karioke” su neprikosnovene, ali smo verovali da u preostala dva susreta imamo šansu da dođemo do pobeda i ostvarimo plasman u narednu rundu. Grupu na značajnom takmičenju nismo prošli od Holandije i Belgije 2000, delovalo je da u Rusiji imamo šansu.
Premijera u Samari 17. juna protiv Kostarike. Naša selekcija nikada nije odigrala upečatljiv meč na otvaranjima velikih takmičenja, ta tradicija nije izneverena ni u Rusiji. Tvrdo, bez mnogo šansi, iako su “orlovi” bili bolji rival. Kao i 1998. protiv Irana i ovaj uvodni duel na SP rešen je iz prekida. U Francuskoj 1998. je sevnula levica Siniše Mihajlovića, u Rusiji je strelac bio Aleksandar Kolarov. Srbija slavi 1:0! Tri boda na startu su ogroman kapital, tada smo verovali da idemo dalje iako su nas u nastavku takmičenja čekali teži protivnici.
Usledio je duel protiv Švajcaraca u Kalinjingradu 22. juna. Bio je to jedan od bolnijih poraza Srbije u novijoj istoriji. Posle Sorensena 1982. i Larionde 2010, “dobili” smo i Feliksa Briha, još jednog lika “u crnom” koji nas je zavio u crno. I direktno oteo plasman u narednu rundu.
Muslin: Ja biram tim
U intervjuima koje je davao, sam Muslin je isticao da ne dozvoljava da mu se bilo ko meša u posao i da isključivo on bira sastav.
– Ne postoji teoretska šansa da mi menadžeri, čaršija i polusvet sastavljaju tim. Menadžer Sergeja Milinković-Savića vodi u žutoj štampi hajku protiv mene. Koliko se pričalo o Sergeju, očekivao sam da ga preporuči čak i papa koji je u Rimu mogao da ga vidi u dresu Lacija – rekao je Muslin, nagovestivši da je razlog smene to što Sergej nije imao mesta u timu koji je sastavljao.
Kokezin odgovor
Tadašnji predsednik FSS, Slaviša Kokeza, u jednom intervjuu je dao objašnjenje smene Muslina:
– Pre i posle utakmice u Beču stotine ljudi me je pitalo zašto Marko Arnautović ne igra za Srbiju? Niko nije rekao da je kriv neki bivši selektor, svi su rekli da je krivo rukovodstvo Saveza. Istine radi, FSS je tada želeo da Marko igra za Srbiju, kao uostalom i Marko. Nije bio pozvan i izabrao je drugu reprezentaciju. Jednostavno, Srbija ga nije htela. A ko bi bio kriv da su Sergej Milinković Savić, Veljković, Radonjić za šest meseci otišli da igraju za neku drugu reprezentaciju? Jedini krivac bio bi na adresi Terazije 35, odnosno Bunjevčević i Kokeza. I, zato je došlo do razlaza.
