Od 20. novembra do 18. decembra u Kataru se održava 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu. Naša zemlja, pod imenima SFRJ, SRJ, SCG i Srbija, učestvovala je na svetskim smotrama ukupno 11 puta. Bili smo na premijernom Mundijalu u Montevideu 1930, kada smo i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Na narednih deset turnira (zaključno sa Rusijom 2018) postizali smo promenljive rezultate, bilo je mnogo razočarenja, afera, problema… Ipak, najveće bi zavladalo kada se ne plasiramo na Mundijal. Popularnije i gledanije nego Olimpijske igre, SP u fudbalu je najvažniji sportski događaj na svetu. “Orlovi” će u Kataru pokušati da proslave srpsko ime i naciju učine ponosnom, a “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših reprezentativnih selekcija na završnim turnirima.
Posle velike pobede protiv Nemaca, depresiju, logično, ponovo smenjuje euforija. Opet smo “svetski prvaci”, ne može nam niko ništa… “Ma ko su ti Australijanci”, pitali smo se tada, “kenguri, ma kakav fudbal se tamo igra”.
“Mbombela” stadion u Nelspruitu bio je pozornica na kojoj je trebalo rutinski da odradimo poslednji meč. Već su krenule analize ko nam odgovara u narednoj rundi, utisak je bio da nam se “otvara” mogućnost da daleko doguramo jer nam je “kostur” takmičenja išao naruku. Videli smo “orlove”, najmanje, u polufinalu. Ali…
Tragedija u Nelspruitu
“Kenguri” su se te večeri predstavili kao opasan rival. Srbija je odigrala odlično poluvreme, bila dominantna na sredini terena, stvarala šanse… Kolosalnu priliku propustio je Miloš Krasić kada je “provozao” defanzivce i golmana Australije, imao je ispred sebe samo praznu mrežu… Međutim, lopta završava iznad prečke. U nastavku neka drugačija Srbija izlazi na teren. Australija je bolja, nervoza i nesigurnost uvukli su se u naše redove… Kejhil i Holmen u rasponu od pet minuta postižu dva pogotka i “sokerosi” stižu do ubedljive prednosti. Srbija je na kolenima. Nadu vraća Marko Pantelić, koji jedan odbitak posprema u mrežu odličnog australijskog golmana Marka Švarcera, čime nam daje veštačko disanje i održava nas u životu. U drugom meču grupe Nemačka vodi protiv Gane 1:0 i to je rezultat koji nam savršeno odgovara, samo kada bismo stigli do boda protiv Australije… A, onda… Horhe Larionda. Kao nekada Hening-Lund Sorensena i ovo ime urugvajskog sudije dobro smo zapamtili. Centaršut iz kornera jedan defanzivac u žutom dresu počistio je rukom, penal čist kao suza! Larionda je ostao nem, VAR ne postoji, pa nema ni pomoći. Ostalo je samo slobodno sudijsko uverenje koje je presudilo ambicijama “orlova” u Južnoj Africi. Otišla je poslednja šansa u nepovrat, Srbija završava kao poslednja u grupi…
Ogromno razočaranje, blago je reći. Možda čak i šok, predosećali smo da nam slede loše godine, uvek je tako kada je naš nacionalni tim u pitanju. Teško prevazilazimo krizne situacije, ne umemo da se izdignemo iznad neuspeha… Tako je i bilo, “preskočili” smo sledeća tri takmičenja i sledeći put se pojavili na velikoj fudbalskoj smotri tek osam godina kasnije, u Rusiji 2018.
Španija šampion
Svetski prvak u Južnoj Africi postala je Španija, njena “tika-taka” trijumfovala je i na SP, prethodno je “crvena furija” osvojila i EP u Austriji i Švajcarskoj 2008. Novi svetski prvak, na putu do trona, postigao je svega osam golova na sedam utakmica?! “Furija”, možda, nije igrala bogzna kako atraktivno, ali niko nije dovodio u pitanje njenu ulogu favorita. Osvojen Euro 2008. i samo dva poraza na 54 utakmice do starta Mundijala, počevši od 2006, jasno su stavljali do znanja da fudbalski svet proživljava godine španske dominacije. Oslonjeni na Barsinu sjajnu “osovinu”, Španci su “igrali sami”. Zaključavali su loptu, dodavali se do iznemoglosti i čekali greške rivala. Kada bi se ona dogodila, jurnuli bi ka golu, poveli, pa posle opet “loptu pod ključ”. Dugo godina niko neće imati pravi mehanizam za njihovu odbranu… Uz Španiju na visoko su pucali Brazilci s Kakom, te Argentinci s Mesijem i Maradonom na klupi. Prve je izbacila Holandija (1:2), druge ponizila Nemačka (0:4). I jednima i drugima kraj je bio u četvrtfinalu. Finale pre finala predstavljao je okršaj Španije i Nemačke u polufinalu. “Furija” je dobila sa 1:0. Daleko je otišao Urugvaj, ispao tek u bici za finale sa Holanđanima – 2:3. Labudova pesma Dijega Forlana i nagoveštaj velikih karijera Edinsona Kavanija i Luisa Suareza, tada 23-godišnjaka.
Finale – tuča. Holanđani, gotovo inferiorni, pokušali su grubostima do lopte. Sve to rezultiralo je s devet žutih kartona momcima u narandžastom i jednim crvenim. Na drugoj strani četiri opomene za Špance. Ukupno, za 120 minuta blizu 50 faulova?! Fudbala je tu najmanje bilo… Odluka je pala u 116. minutu. Andres Inijesta obezbedio je Španiji za sada jedini svetski tron, a sebi mesto među besmrtnima…
Sastav “orlova”
Srbija je u Južnoj Africi igrala u sledećem sastavu – golmani: Vladimir Stojković (Vigan), Željko Brkić (Vojvodina), Bojan Isailović (Zaglebje).
Odbrambeni fudbaleri: Branislav Ivanović (Čelsi), Antonio Rukavina (Minhen 1860), Nemanja Vidić (Mančester Junajted), Neven Subotić (Borusija Dortmund), Aleksandar Luković (Udineze), Ivan Obradović (Saragosa), Aleksandar Kolarov (Lacio).
Fudbaleri sredine terena: Dejan Stanković (Inter), Gojko Kačar (Herta), Nenad Milijaš (Vulverhempton), Zdravko Kuzmanović (Štutgart), Radosav Petrović (Partizan), Miloš Krasić (CSKA Moskva), Zoran Tošić (Keln), Miloš Ninković (Dinamo Kijev), Milan Jovanović (Standard Lijež).
Napadači: Nikola Žigić (Valensija), Marko Pantelić (Ajaks), Danko Lazović (Zenit), Dragan Mrđa (Vojvodina).
Selektor: Radomir Antić.
Antara za sva vremena
Srbiju je u Južnoj Africi vodio Radomir Antić, čovek koji je uživao nepodeljene simpatije srpske fudbalske javnosti. Po opštem mišljenju, Srbija je za vreme Antića igrala svoj najbolji fudbal. Nažalost, nije dugo trajalo. Nisu ga obožavali samo navijači. Voleli su ga i igrači, a dokaz za to je i izjava koju je Branislav Ivanović svojevremeno dao kao odgovor na pitanje kakvu je saradnju imao sa popularnim Antarom:
– Čovek koji je u Srbiji stvorio kult reprezentacije. Dok je on bio selektor, bili smo jedna nacija, jedan tim. Vladala je velika euforija, izborili smo plasman na Svetsko prvenstvo. Ne treba mnogo trošiti reči na njega, bilo mi je veliko zadovoljstvo što smo sarađivali.
