Od 20. novembra do 18. decembra u Kataru se održava 22. svetsko prvenstvo u fudbalu. Naša zemlja, pod imenima SFRJ, SRJ, SCG i Srbija, učestvovala je na svetskim smotrama ukupno 11 puta. Bili smo na premijernom Mundijalu u Montevideu 1930, kada smo i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Na narednih 10 turnira (zaključno sa Rusijom 2018) postizali smo promenljive rezultate, bilo je mnogo razočaranja, afera, problema… Ipak, najveće bi zavladalo kada se ne plasiramo na Mundijal. Popularnije i gledanije nego Olimpijske igre, SP u fudbalu je najvažniji sportski događaj na svetu. “Orlovi” će u Kataru pokušati da proslave srpsko ime i naciju učine ponosnom, a “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših reprezentativnih selekcija na završnim turnirima.
Posle sedam dana i premijere sa Irana, u Lansu smo se susreli se neizbežnim rivalom na SP – Nemačkom. Za razliku od EP 1976. u Beogradu, kada smo prvih 45 minuta igrali sjajno, sada smo celih 70 minuta imali kontrolu nad utakmicom, vodili sa 2:0. Ali, ni ovog puta to nije bilo dovoljno za slavlje. Poveli smo već na početku posle centaršuta Mijatovića, koji su pogrešno procenili svi odbrambeni igrači Nemačke, uključujući i golmana Kepkea. Igrali smo posle toga sasvim dobro, nismo se povukli i takva igra dala je rezultat u 54. minutu. Kovačević se izborio za loptu na desnom krilu, centrirao… I, ponovo su svi propustili tu loptu do druge stative, gde je, spreman kao puška, bio kapiten Stojković – 2:0! Piksi je potrčao prema našim navijačima pokazujući usput na zamišljeni sat na ruci, tako poručujući da je kucnuo čas za pobedu protiv Nemačke. Ali, usledio je nemački pritisak koji daje rezultat u 73. minutu. Tarnat izvodi slobodan udarac sa velike udaljenosti, opaljuje po lopti direktno na gol, lopta se odbija od Mihajlovićevog kolena, menja smer, vara Kralja koji je krenuo u drugu stranu i odseda u mreži – 2:1. Tek sada Nemci kreću još jače ka našem golu, smenjuju se šanse i korneri za “pancere”. Već u 79. minutu Nemačka stiže do izjednačenja. Korner sa desne strane pravo na peterac, tamo nebranjen skače “nebu pod oblake” sjajni centarfor Oliver Birhof i zakucava loptu iza nemoćnog Kralja – 2:2.
Defanzivno do poraza
Imali smo isti broj bodova, ali Nemačka je imala “plus dva” u gol-razlici, a Jugoslavija “plus jedan”. U poslednjem kolu, čekao nas je duel sa SAD, u Nantu. Trebalo je trijumfovati i to što ubedljivije. I počeli smo sjajno, već u 4. minutu Komljenović je doveo naš tim u vođstvo. Međutim, kao i protiv Irana više nismo pogodili, ostalo je 1:0. Nemačka je dobila sa 2:0 i kao prva otišla na Meksiko, a nama je došla strašna Holandija, u Tuluzu, 29. juna. Bila je to još jedna dramatična utakmica naše reprezentacije. Holanđani su te 1998. imali ponovo izuzetno jak sastav, na tragu onih timova iz sedamdesetih, kada su dva puta išli do finala SP. Bilo je mnogo asova iz onog Ajaksa koji je 1995. osvojio Ligu šampiona, na terenu ih je predvodio Denis Bergkamp, a sa klupe Gus Hidink. Jugoslavija je ušla prilično oprezno, sa mnogo “defanzivaca” i logično je da su Holanđani imali punu kontrolu igre. Krenuli su napadački i u 38. minutu stigli do vođstva preko Bergkampa. U tom momentu izgledalo je da će Holanđani lako izaći na kraj sa uplašenom Jugoslavijom. Međutim, kako je krenulo drugo poluvreme, usledila je i bolja partija našeg tima, a kao rezultat te promene počele su i stvari na terenu dramatično da se menjaju. U 49. minutu Stojković izvodi slobodan udarac, lopta preleće sve fudbalere ispred gola Van der Sara, dočekuje je na drugoj stativi zaboravljeni Komljenović i glavom, sa samo metar-dva, ubacuje u mrežu – 1:1. Holanđani još nisu ni uspeli da se oporave od šoka, a naši su već krenuli u novi napad. Jugović se našao u jednom naizgled bezazlenom duelu sa Stamom u šesnaestercu Holandije, pokušao da prođe rivala, ovaj ga je povukao za dres i to je bilo dovoljno za strogog sudiju Arandu da pokaže na belu tačku. Bio je to 51. minut. Za samo dva minuta stigli smo do prilike da preokrenemo rezultat. Loptu je na belu tačku namestio Mijatović, uzeo zalet i raspalio snažno po lopti. Van der Sar je krenuo u pogrešnu stranu, ali ta lopta je završila na prečki, odbila se metar ispred gol-linije, pa zatim u polje.
U nastavku su se Holanđani pribrali i ponovo krenuli u napade, a naši su se panično branili. Istekao je regularan tok igre kada je Davids primio jednu loptu na ćošku našeg kaznenog prostora i jakim, prizemnim udarcem poslao loptu ka golu Kralja. Niko nije uspeo da izblokira taj udarac i lopta je odsela u desnom uglu – 1:2!
Bilo je to razočaranje za sve ljubitelje fudbala u našoj zemlji. Selektor Santrač je pretrpeo brojne kritike zbog defanzivne taktike sa Holanđanima, a Mijatova prečka pamtiće se zauvek.
Uz “koverat” na spisak
Ostalo je repova posle tog SP. Jedan od onih koji je bio “viđen” kao putnik u Francusku Dejan Rambo Petković nije se našao na konačnom spisku. Mnogo godina kasnije otkrio je razlog zašto ga nije bilo na spisku selektora:
– Rekli su mi da su petorica ili šestorica igrača već platili da bi išli na Mundijal! To mi nije rekao niko direktno iz reprezentacije nego preko posrednika. Onda sam to preneo Paulu Karneiru, tadašnjem predsedniku brazilske Vitorije, čiji sam bio član i on je rekao da će platiti dvostruko više samo da idem. Odbio sam!
Francuzi prvi put
Prvenstvo su obeležili domaćini, Francuzi. Iskoritili su veliku euforiju, imali su odličan sastav, pun asova iz najjačih evropskih timova. Prošli su pomalo srećno do finala, a u završnoj predstavi su deklasirali Brazilce (3:0). Finalni meč obeležio je Zinedin Zidan, nova zvezda svetskog fudbala. Najprijatnije iznenađenje bili su Hrvati, predvođeni nekadašnjim “Čileancima”. Igrali su sjajno, razbili Nemce u četvrtfinalu sa 3:0 i imali vođstvo u polufinalu protiv Francuza. Blistao je Davor Šuker, koji je sa šest pogodaka bio najbolji strelac prvenstva.
Bilo je to prvo SP sa 32 ekipe. Sudije su imale instrukcije da se strogo drže pravila, pa je pokazano rekordnih 22 crvena kartona. Mateus je odigrao svoj 25. meč na svetskim smotrama i ušao u istoriju Mundijala.
