Godina korone značajno je otežala rad srpskim klubovima u Austriji, jer zbog zaključavanja i zabrane okupljanja većeg broja ljudi, članovi nisu bili u mogućnosti da se sastaju, održavaju probe, organizuju manifestacije. Ipak, tokom te prinudne pauze ostvarila se ideja koja je postojala već duže vreme – konačno je formiran Austrijski savez srpskog folklora (ASSF).
Aleksandar – Saša Stanković, predsednik tog Saveza, ujedno i prvi čovek KSD Bambi kaže za “Vesti” da će ASSF na prvom mestu zastupati potrebe umetničkih rukovodilaca i samih ansambala.
– To stoji i u Statutu, neće više biti akcenat na tome ko se nalazi na čelu, ko će izaći na scenu da pozdravi publiku, već šta je potrebno da umetnički rukovodioci bolje rade, da ansambli bolje funkcionišu – rekao je Stanković.
Potrebe klubova u prvom planu
Pojašnjava da je formiran Odbor u kojem su zastupljeni umetnički rukovodioci svih društava, koja su se do sada priključila, njih više od 26, iz Salcburga i okoline, Gornje Austrije, Forarlberga, Beča, Donje Austrije. Kad se ispune sve tehničke stvari, koje su već u završnoj fazi, biće održana skupština klubova, koji su se priključili Savezu, na kojoj će svima biti jasno stavljene na uvid i glasanje sve tačke o kojima se do sada razgovaralo i planovi za naredni period.
– Želimo da prestanu dosadašnja trvenja, busanja u grudi, svojatanja… U Salcburgu su se okupili predstavnici 18 društava, od 20 pozvanih, zato što imaju potrebu da ih neko zastupa, da razgovaraju, da ostvare kontakt sa institucijama države, da podignemo sve na viši nivo, ali to može samo tako što ćemo prestati da gledamo ko će zauzeti koje funkcije, već da se razmišlja o potrebama klubova – ističe Stanković.
On navodi da cilj mora da bude pronalaženje tački spajanja, kako bi se srpski folklor predstavio kao evropska kulturna baština, što i jeste, i da se, umesto različitosti, ukazuje na sličnosti. Ističe da se u Austriji mnogo vodi računa o kulturi, te je pitanje zašto i srpski klubovi ne bi bili deo toga, jer nema razloga da se povlače u “ilegalu” ili da budu “supkultura” ako već imaju sva vrata otvorena i sve ruke ispružene.
Povezivanje sa institucijama
– Do sada su nas u startu ograničavali, brojni političari ovog grada i države, koji su nas nazivali srpskim društvima. Mi jesmo i ostajemo srpska društva, jer je većinsko članstvo iz krajeva gde Srbi žive, ali mi smo austrijska društva, ovde smo registrovani i toga ne treba da se stidimo. Zato je i savez dobio ime – Austrijski savez srpskog folklora. To nije slučajno, tako je u Nemačkoj, Švajcarskoj, Sloveniji – ukazuje Stanković i dodaje da je namera što jače povezivanje sa institucijama države i grada Beča.
Sumirajući 2020. godinu u KSD Bambi kaže da može da bude zadovoljan, jer su i pored svih poteškoća i mera imali sreću da održe gotovo sve manifestacije – u januaru su obeležili slavu kluba, održali rođendanski koncert u februaru, kao i Dečji festival sredinom marta. Pred prvi lokdaun organizovali su dve radionice za decu, Vidovdanski koncert, kao i “odložen” fudbalski turnir.
Tokom fudbalskog turnira u avgustu došlo je do bratimljenja Bambija i kluba “Vuk Karadžić” iz Trsta, koje čine ljudi iz sličnih krajeva, što je, kaže, Stanković “istorijska odluka”.
Stanković navodi i da je pevačka grupa Bambija, uz srpska društva sa svih kontinenata, učestvovala u onlajn izvođenju pesme “Ovo je Srbija”, a sada su pozvani da u novom projektu učestvuju i sa decom i sa odraslom pevačkom grupom.
Čist račun, ali fali druženje
Na pitanja koliko je situacija s koronom uticala na članstvo, po pitanju članarine i kako se nadomešćuju prihodi koji izostaju, Stanković kaže da je klub izmirio sva potraživanja bez dodatne pomoći članstva, koje je i samo želelo da pomogne, ali nije bilo potrebe.
– Zahvalan sam Austriji koja je velikodušno pomogla, da sve fiksne troškove pokrijem, i mogu da kažem da smo do kraja 2021. godine osigurani. Ne moramo ništa više da tražimo, a možemo da izmirimo sve svoje obaveze. Ali nadam se da će sve ovo da stane, jer smisao svega je druženje, viđanje, kontakt. Nisu osnovana društva samo da bi plaćala račune, već zarad kulture i sporta – ističe Stanković.
Koliko je značajan kontakt, koji je ove godine uglavnom izostao, ukazuje i to što su u klubu strahovali da će deca izgubiti interesovanje, ali je potreba za druženjem izazvala čudan efekat, pa su se već u septembru svi okupili u rekordnom broju.
Pomoć matice dobrodošla
Upitan šta očekuje od Arnoa Gujona, v. d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Stanković ističe da je podrška matice uvek dobro došla i važna. Dodaje da Gujon i sam dolazi iz dijaspore, što predstavlja veliku mogućnost da uputi ljude u Srbiji kako izgleda živeti van matice, a očekuju, kaže, pre svega mnogo više komunikacije.
– Ljudi se ograničavaju na novčanu pomoć, pa kažu da je malo pruženo. Moramo da budemo realni da naša Srbija nije Kuvajt i da ne raspolaže sredstvima kojima raspolaže, Austrija. Kad pogledamo da je budžet grada Beča veći nego budžet Srbije, moramo da budemo realni. Ne treba se, kaže, ograničavati na novac, koji klubovi kroz brojne programe i projekte mogu da ostvare i u Austriji, ali svakako da podrška dobro dođe. To može da bude u literaturi, da država organizuje podršku stručnih lica, zatim pomoć kroz umrežavanje. To je već ogromna podrška – rekao je Stanković.
