Čarls Dikens je govorio da niko nije beskoristan na ovom svetu ako olakša teret drugome. Dobra dela daju osećaj ispunjenosti, viši smisao životu, čoveka čine srećnijim i korisnijim, inspirišu druge i povezuju zajednicu, potvrđuje za “Vesti” psiholog Ana Mirković.
– Cilj altruizma je pomaganje drugome, pri čemu se od druge strane ne očekuje ništa zauzvrat. Dobročinstvo predstavlja nesebično pomaganje drugima, čak i po cenu vlastite štete i žrtve. Interes drugoga se stavlja u prvi plan, iznad vlastitih interesa. Dobročinitelji su nesebične osobe koje osećaju bezrezervnu ljubav prema drugima i spremne su da pomognu. Altruistički postupci se čine svesno i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Statistike i istraživanja pokazuju da ljudi u većoj meri pomažu onima koje poznaju, a u manjoj meri nepoznatim osobama – objašnjava Mirkovićeva.
Prema njenim rečima, razlozi zbog kojih pojedinac nesebično pomaže drugima mogu biti različiti.
– Pre svega, u pitanju je uvek iskrena briga za drugoga. Neki naučnici tvrde da se okidači za dobročinstvo češće nalaze u okruženju, a ređe u karakteru osobe. Neurolozi tvrde da se dobročinstvo može razvijati uz empatiju (razumevanje i deljenje osećanja), velikodušnost i želju da se širi sreća, i saosećajnost (želja da se razume nečija patnja i bol, i da se učestvuje u njoj).
Ona dodaje da filantropija ima ogroman značaj kako za pojedinca, tako i za socijalnu zajednicu.
– Ako analiziramo kako dobročinstvo utiče na pojedinca, a nauka tvrdi da ima velikog uticaja na zdravlje i na dužinu života, da činjenje dobrih dela kod čoveku stvara osećaj ispunjenosti i daje viši smisao našim životima i životima naših potomaka. Pomaganje drugima smanjuje nivo stresa, čoveka čini korisnim i srećnijim. Samim tim, altruizam se može smatrati i vrlinom, jer se činjenje dobrih dela pojedincu širi i na čitavu planetu. Smanjuju se mržnja, zloba i korist, što u svakom slučaju vode u mirnu budućnost.
Na pitanje da li je naše društvo poznato po “širokoj ruci”, sagovornica “Vesti” kaže da sve zavisi od situacije.
– Postoje situacije kada smo spremni da “uskočimo i pomognemo”, kada lakše i više dajemo, a u skladu sa mogućnostima svakog pojedinca, kada više cenimo dobročinstvo i dobročinitelje – zaključuje Mirkovićeva.
Osećaj zajedništva
Davanje i primanje pomoći među ljudima stvara osećaj zajedništva.
– Svi znamo iz primera angažovanja zajednice kada je u pitanju prikupljanje novca za neko teško obolelo dete, koliko se ljudi povežu, podržavaju, više cene jedni druge i inspirišu pozivom na akciju da svi daju svoj maksimum – kaže Ana Mirković.
