Kada smo nedavno javili teško bolesnoj Snježani Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša da smo na njenu kućnu adresu prosledili pomoć plemenite Rajke Tarlać iz Sidneja i njene prijateljice Vere Aleksić, usledio je prvo uzdah olakšanja. Ubrzo potom i reči iskrene zahvalnosti. Taj težak uzdah značio je samo jedno – da Snježana i njen sinčić, osetljivog zdravlja, neće morati da brinu bar oko najosnovnijih stvari za kratak period.
– Sve sam nemoćnija i sve ređe ustajem iz kreveta. Bolest čini svoje, a nama nema ko da pomogne. Niko, osim ovako dobrih ljudi i zato hvala do neba tim dobrim dušama izdaleka, neka ih Bog čuva. Oni su naša snaga. Njihov dar je više nego dobrodošao, jer kad čovek nema nikakvih primanja i zavisi od tuđe milostinje, svaka pomoć je poput one s neba. Dodavši na to činjenicu da nam skoro i ne stiže bilo kakva druga pomoć, onda možete i da naslutite koliko nam je ovo dragoceno. Nama su uvek potrebni lekovi, ali isto tako i nužni da bismo opstali. Ne mogu a da se ne zahvalim i svim drugim dobrim ljudima koji su nas održali. Bez njihove podrške ne smem ni da zamislim šta bi sa nama bilo – poručuje Snježana, koja zbog sinovljeve i svoje bolesti ne radi već duže od 10 godina.
Kao što smo već pisali, ova hrabra majka pored karcinoma materice ima još 12 oboljenja, među kojima i cističnu fibrozu pluća i tešku osteoporozu, jer je posle nekoliko operacija, hemioterapija i zračenja dobila nekoliko hroničnih bolesti. Sin Gregor rođen je s retkom vrstom tumora jetre, zbog čega mora da boravi u skoro sterilnim uslovima. Gorak usud dodatno pritiskaju nemaština i nemogućnost da se sami izbore sa svime što je pred njima.
– Naša sreća je što smo uspeli da se sačuvamo od korone, ali mi moramo da se čuvamo i od drugih “običnih” virusa koji takođe mogu biti kobni po nas dvoje. Da me sada uhvati bilo kakav virus, nisam sigurna da bih preživela. Ne znam da li više i mogu da se brinem šta nam sutra nosi. Situacija je svakako teška. A šta će biti, jedino Bog zna – gorko će Snježana.
Ogrev najveći problem
– Kao što sam i prošli put spomenula, iako je tek početak leta, već sad me ozbiljno brine kako ćemo Gregor i ja dočekati zimu. Za ogrev nam je potrebno oko 400-500 evra, o kojima mogu samo da maštam, jer su nam uvek najpreči lekovi koji nisu
nimalo jeftini. Muka me spopadne i na samu pomisao o tome kako ćemo to obezbediti. Zato se iskreno nadam da će nam se možda još neko od dobrih ljudi naći kako bismo se do početka jeseni pripremili za zimu – rekla je Snježana.
