Otopljenje na Arktiku doprinelo je drastičnom otapanju leda koji pokriva polarni okean, objavili su u ponedeljak naučnici iz Nacionalnog centra za praćenje snega i leda (NSIDC), istakavši da se radi o drugom po redu rekordnom smanjenju leda u poslednje četiri decenije.
Satelitski snimci od 15. septembra pokazuju da led pokriva 3,74 miliona kilometara kvadratnih morske površine, što je tek drugi put u 42 godine da se taj broj spustio ispod četiri miliona kilometara kvadratnih.
– Poprilično smo skrhani zbog stalnog gubitka leda. No, nažalost, to nije iznenađenje – rekla je glaciolog Tvila Mun u istraživačkom centru u Koloradu.
Sibirski toplotni talas
Rekordno mala količina morskog ledenog štita od 3,41 kilometra kvadratnog zabeležena je 2012. nakon što je kasnosezonski ciklon razbio preostali led, no to nije mnogo manje od onoga što naučnici vide danas.
Ovogodišnji gubitak morskog leda posebno je bio primetan između 31. avgusta i 5. septembra zahvaljujući udarima toplog vazduha usled talasa vrućine iz Sibira.
Tokom tih šest dana led se topio brže nego bilo koje druge godine od kako se sprovode merenja. Drugi tim naučnika je u julu objavio da sibirski toplotni talas ne bi bio moguć bez ljudskog uticaja na klimu.
Arctic sea ice reached its second-lowest minimum extent on record on Sept. 15, 2020. This year’s extent was larger only than 2012’s extent. @NASA and @NSIDC track sea ice through the year.https://t.co/hKsHRyP5LE pic.twitter.com/5108BOCy88
— NASA Earth (@NASAEarth) September 21, 2020
Gubitak morskog leda
Kako se led u vodama Arktika gubi, sve veći delovi otvorenog tamnog mora apsorbuju sunčevo zračenje, umesto da ga odbijaju natrag u atmosferu.
To je proces koji pojačava globalno zagrevanje i koji objašnjava zašto su arktičke temperature u stalnom porastu.
U poslednjih 30 godina gotovo su se udvostručile.
Gubitak morskog leda takođe ugrožava arktičku floru i faunu, od polarnih medveda i foka do planktona i algi. Globalnim zagrevanjem se ne gubi samo morski već i kopneni led te ledeni štit koji pokriva arktičko kopno u Kanadi i na Grenlandu.
Što se brže ti štitovi otapaju i klize u okean, to brže raste nivo mora na svim delovima sveta.
– Moramo mnogo da radimo na smanjenju emisije štetnih gasova kako u budućnosti ne bi svedočili takvim rekordima – rekla je Tvila Mun.
Last 60 days of Arctic sea ice for now and the last 4 decades.
Source: NSIDC pic.twitter.com/MK866V5BNZ
— Hot Earth Bot (@HotEarthBot) September 21, 2020
