Da su kojim slučajem u Italiji ne bi mogli da se odbrane od navale turista koji se dive čudima poput Krivog tornja u Pizi. U Velikim Crljenima kod Stepojevca skoro svaka kuća je takva – ukrivo, ali zaobilaze ih svi: od turista, preko opštinara do ministara.
Krajem prošlog meseca zbog situacije koju opisuju kao „humanitarna katastrofa“, oko 2.000 meštana ovog i okolnih sela Medoševac, Zeoke i Baroševac protestovali su ispred Ministarstva zaštite životne sredine zato što su prethodno uzaludno pisali svima.
– Ni od ovog protesta nije bilo nikakve vajde. Nema nam druge nego da i mi blokiramo saobraćaj – tvrdi Vesna Terzić, neformalni vođa pobune i predsednica ekološke organizacije Tihi lug.
U raljama epidemije
Objašnjava da je od poplava 2014. za meštane ovih nekoliko sela uz kolubarske kopove uglja sve krenulo nizbrdo.
– Većina kuća je potopljena, a onda su domovi počeli da pucaju, tonu i da se krive. Uz to, većina kuća je na svega stotinak metara od pruge kojom se svakodnevno, najmanje pet puta, otvorenim vagonima prevozi ugalj. Da li verujete da nam deca ne znaju da je sneg beo, već misle da je crn – priča u jednom dahu ova žena.
Njena kuća se nalazi gotovo uz samu Ibarsku magistralu. S druge strane puta je do 2013. bilo kuća, ali je zemlja otkupljena i sada je to avetinjski deo sela s praznim ili porušenim kućama.
– Zašto tada i nas nisu iselili to ni Bog sveti ne zna. Ali, zato su u ovaj deo sela već stigle neprečišćene otpadne vode iz Termoelektrane. Bili su iz republičke inspekcije i utvrdili da je voda „čista“, a crna je kao crna zemlja. Moj suprug je natočio jednu flašu i odneo u Ministarstvo za ekologiju sa predlogom: „Ako neko popije samo jednu čašu ovog i mi odustajemo.“ Niko nije smeo. Posle toga su poslali drugu komisiju koja je sačinila izveštaj da su otpadne vode stigle do nas zato što su dabrovi napravili branu, a to su zaštićene životinje pa ne može ništa da se učini. Da li oni stvarno misle da smo toliko glupi? – pita se Vesna Terzić.
Obraćali su se za pomoć svim institucijama, ali uzalud.
– Niko ne želi da nas čuje, a situacija je katastrofalna. Samo u poslednje dve godine umrlo je 30 ljudi između 25 i 60 godina. Srce, pluća, karcinomi. U poslednjih godinu dana umrla su i dva deteta. Samo u poslednjih šest meseci konstatovano je 12 novih slučajeva obolevanja od astme. Evo, meni su marta ove godine konstatovali da sam obolela.
Strah od vetra
Na svega pedesetak metara od pruge u Velikim Crljenima je šestočlana porodica. Uz Gordanu i Petra Hinića, tu žive i kćerka Jelena sa suprugom i njihova deca – Vojin koji ima osam meseci i Vasilije četiri godine.
– Mislim da nema kuće u selu bez inhalatora, kao ni zida koji nije pukao. I mi smo kao i većina drugih to maskirali stiroporom, a ne dao Bog da nas strefi zemljotres – priča Gordana Hinić, inače medicinska sestra.
Kaže, teško da će se u selu naći neko ko nije bolestan.
– Pre par godina smo radili spisak obolele dece i sračunali da je polovina najmanje dva puta imala opstruktivni bronhitis ili im je dijagnostikovana astma. Kod nas u kući astmu ima suprugova majka, starija kćerka. Oboje unuka se leče od opstruktivnog bronhitisa.
Njen suprug Petar uzeo libelu pa nas voda oko kuće, tamo gde još nije maskirao pukotine.
– Prošle godine smo sve renovirali, a evo, kao da smo u Pizi – smeje se, a nije mu do smeha.
Najradije bi da kuka i Rodna Petrović koja, sa suprugom, svekrvom i kćerkom Snežanom, živi na stotinak metara od Termoelektrane.
Pre dve godine su uložili 20.000 evra u renoviranje kuće, a sada pokazuju napukline.
– Ne znam da li više treba da se plašimo toga što nam se kuće pomeraju ili vetra, kada nas crni oblaci prašine bukvalno prekriju. Ne dao Bog da ste tada napolje – priča Rodna Petrović.
Najgora situacija je kod Zorane i Zorana Tomovića. U kuću ne ulaze poslednjih godina.
– Pokušao sam kao i drugi da saniram zidove, ali onda je krenulo da puca na drugim mestima i da tone. Evo, vidite – pokazuje nam rukom Tomović da uđemo u kuhinju.
Pukotine su dovoljno velike da se vidi spoljašnjost.
– Preselili smo se kod sina u centar sela. Pravio sam mu kuću da ima gde da živi kada se oženi, a sada smo tamo kao izbeglice. Čuo sam da neki pričaju kako sve činimo samo da se odavde preselimo. Pa ko je lud da iz besa ide iz ove lepote – poentira Tomović.
Vesna Terzić kaže da je slična situacija i u okolnim selima i da je sve lako proverljivo.
– Jedino neko treba da dođe i vidi i da se umilostivi nad našom sudbinom. Ništa više ne tražimo.
Betoniranje temelja
Rankići, prve komšije Petrovića, miholjsko leto su iskoristili da spreče dalje urušavanje porodične kuće tako što su iskopali metar i po zemlje i novim betonom osigurali deo temelja. Odmah potom su odlučili i da uz pomoć stiropora, naprave novu fasadu. Ova porodica nije bila raspoložena za razgovor.
Otvoreno pismo
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, Ekološko društvo Medoševac, Savet Mesne zajednice Medoševac i Tihi Lug, ekološko društvo Veliki Crljeni pre dva meseca su uputili otvoreno pismo ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu u kome ga obaveštavaju da su građani Medoševca, Velikih Crljena, Zeoka, i Baroševca godinama izloženi „strahovitim negativnim posledicama sprovođenja radova“ na kopanju lignita u Kolubarskom rudarskom regionu.
U otvorenom pismu ministru Trivanu i zbog čega se „namerno i sistematski“ prikrivaju činjenice o otrovnosti gasova koje udišu meštani ovih sela.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
