Narodu muka od neradnika

0

Marko Blagojević (u prvom planu), programski direktor CESID-a
 

Po istraživanjima javnog mnjenja Narodna skupština ima loš rejting, kako to komentarišete?
 

– To nije ništa novo, jer Skupština loše stoji po istraživanjima već jako dugo. Lošije se kotira kod građana i od vlade, sudstva, crkve… U stvari, najnepopularnija je od svih grana i institucija u državi.

Nikakvog poboljšanja nema ni nakon donošenja Zakona o Skupštini?
 

– To nema nikakav značaj. Jedino rešenje je da se promeni izborni sistem, i da poslanici zaista počnu da rade u interesu naroda, a ne političkih partija. Ukoliko poslanički mandati postanu nezavisni, ima šansi da se situacija promeni.

Možda je razlog i to što građani poslanike mogu da prate putem medija svakodnevno, a Vladu i ostale državne organe ne mogu?
 

Džaba im crveni tepih

Hoće li himna i crveni tepih pomoći poslanicima da ih narod prihvata ozbiljnije?
– Imao sam utisak dok sam to gledao da su oni to napravili samo da bi sami sebi podigli moral, samopouzdanje. To je smejurija. Bitna je suština, a ne forma. Džaba im muzika, garda, šetnja crvenim tepihom…

– Mediji takođe imaju uticaj, jer jako puno govore o njihovim platama, koliko su potrošili na putovanja, ručkove. Oni su u žiži interesovanja više nego ministri ili neki drugi državni funkcioneri. Sećam se jedne naslovne strane na kojoj je slika parlamenta, a preko velikim slovima piše "govnari". To nije u redu. Parlament nikako nije na nivou na kom bi trebalo da bude, a mediji ga čine još gorim.

Hoćete da kažete da u Srbiji nije lako biti poslanik?
 

– Ne, naprotiv! Jako je lako. Sve što je potrebno da budu lojalni partiji, da dižu ruku u danu za glasanje onako kako im stranka kaže, i ne moraju da rade drugo ništa. Umesto da kao predstavnici naroda u vlasti budu u kontaktu sa građanima, da pitaju ljude šta misle o njihovom radu i kako u njihovo ime vrše vlast. Toga nema.

A psovke i tuče…
 

– Toga ima i u ozbiljnijim parlamentima od naših. U jednom delu javnosti to čak podiže popularnost, a u drugom nikako. Nije stvar kako se predstavnici naroda ponašaju, već kako to narod ocenjuje.

Rekli ste da poslanici nisu nezavisni od svojih stranaka, a ispitivači javnog mnjenja?
 

– Tu se treba napraviti razlika između naručenih istraživanja i rezultata. Naručioci su često političke partije i Vlada. Oni to plaćaju, niko ništa ne radi za džabe. Rezultati nemaju nikakve veze sa tim ko je tražio da ispitamo javno mnjenje.
 

Govori se da agencije šteluju i rezultate ako im se dobro plati?
– Brkaju se pojmovi zbog neznanja. Političke partije naručuju istraživanje, a ne razultate.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here