Kretanje je čovekova potreba koja se izvodi svesno, ali je i podsvesni imperativ. Koristi se za komunikaciju sa okolinom, ali i za izražavanje osećanja. Jedan od vidova kretanja je igra u koju spada i oblik narodnog plesa – kolo koje je karakteristično za južnoslovenske narode i veoma rasprostranjeno u igračkoj praksi Srbije. Bez obzira na to gde i kako se kolo igra, ono je znak veselja, radosti i zato ga uvek prate pesme.
Na našim prostorima je potpuno nezamislivo da neko slavlje prođe bez hvatanja u taj otvoreni ili zatvoreni krug u kome su svi jednaki i nije važno da li si mlad ili star, muško ili žensko, obrazovan ili ne. I nema veselja u Srbiji bez moravca, užičkog ili žikinog kola…
Kolo je, međutim, oduvek bilo više od igre, jer kroz neprekidni i nerskidivi lanac izražava zajedništvo i kolektivni duh naroda. U početku je bila obredna igra u slavu života i vrhovnog božanstva Sunca koje je predstavljalo izvor svetlosti. Kolo označava nešto kružno i zatvoreno, te je ne samo u našoj, već i u svim svetskim kulturama, njegova simbolika izuzetno snažna i pridaje joj se i magijski značaj. Stari slovenski simbol Sunca sa osam krakova nazivao se kolovrat i označavao je neprekidni tok života, odnosno stalno kretanje prirode – od rođenja do smrti.
Prema drevnim običajima, kolo se igralo od samog rođenja deteta. U narodu postoji verovanje da treće noći posle rođenja deteta dolaze suđenice, koje određuju sudbinu deteta i žene su tada uzimale bebu i dodavajući jedna drugoj, pronosile je ukrug. Taj ritual ponavljao bi se tri puta zaredom.
I u svadbenom ceremonijalu kolo ima značajnu ulogu. Kada devojka izlazi iz kuće kada dođu svatovi po nju, ona igra tri puta oko svoje kuće, a kada dođe ispred ulaznih vrata klanja se tom domaćem kultu u kome je rođena i odrasla i time se zapravo s njim pozdravlja. Takođe, devojka kad dođe u kuću mladoženje igra kolo i oko nove kuće. Poznato je još i “Svekrvino kolo” u svadbenom ceremonijalu, a pozadina sve te igre je da se mlada, ondosno mladenci zaštite od dejstva zla.
Igra u kolu treba da obezbedi i plodnost. Tu se posebno ističe “Šareno kolo” u kojem igraju samo parovi, najčešće koji imaju decu i oni treba da obezbede da i mladenci brzo dobiju porod. Parovi su iz obe porodice, pa mladenci igraju čas pored parova iz njene, čas iz njegove familije da bi deca bila šarena, odnosno da bi ličila na oba roda. Kada su na svadbi prisutni gosti s obe strane, oni prave dva kola koja se prepliću, ukrštaju se praveći motiv tkanja koje u sebi nosi simboliku plodnosti i takvo igranje treba da obezbedi rađanje dece.
Kolo se danas igra na privatnim i javnim okupljanjima, kao i porodičnim i kolektivnim svečanostima gde su svi bez obzira na etničku, versku ili generacijsku pripadnost, učesnici i izvođači.
Kao duhovno nasleđe predaka koje smo uspeli da sačuvamo “Kolo, tradicionalna narodna igra” upisano je 2017. na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Na sajtu Uneska u obrazloženju te odluke je navedeno da kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, da predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica.
Karakterističan ritam kola je 2/8 ili kako se to obično u narodu kaže “dvojka”, međutim, ima i drugih taktova poput 7/8, 9/8, zavisi iz kog kraja Srbije potiču.
Poskočice
Kolo se igra uz pevanje ili uz pevanje i pratnju muzike. Tako su nastale pesme “poskočice” veselog i šaljivog sadržaja. Neki krajevi su sačuvali i “Gluvo” (nemo) kolo bez pratnje muzike i pesme već se takt davao naglašenim udarcima stopala o tlo. Ta kola su sačuvana u Krajini (“Glamočko kolo”), Hercegovini i Crnoj Gori. Za kolo koje se igralo uz pratnju muzike, je karakteristično da su svirači pratili kolovođu i on je bio svojevrsni dirigent. Postojali su i znaci music, naprimer klecanjem kolena, kada da uspori ili ubrza. To je davalo svojevrsnu interakciju između igrača i muzičara, tako da je svako kolo igrano na drugi način.
Isti obrazac
Kulturno umetnička društva danas koncipiraju svoj program na osnovu stila igranja, tako da su igračke celine podeljene na etnokoreološka područja. Tako imamo “Igre iz Šumadije”, Zapadne Srbije, “Vlaške igre”, “Kosovsko metohijske igre”… Svako ovo područje karakteriše jedinstven stil igranja, drugačije narodne nošnje, muziku i pesme. Međutim, bez obzira na šarolikost i raznovrsnost, dosta kola imaju isti ili veoma sličan igrački obrazac, a to znači da se muzički i po nazivu različita kola danas igraju na isti način.
