"Kako će (narod) znati ko mu je pravi prijatelj kad svi mi u nevolji vičemo da smo za narod postradali, mada je iza nas ostala narodna kasa zjapeći. Takav je način kojim se upravlja svetom, a oranica i ralo mu je sam taj svet. Ni nas nije mimoišao ovaj dar političkog razvrata i divljaštva. Pod Karađorđevićevom vladom dovoljno je bilo pružiti prst na čoveka i reći: ovo je miloševac, pa da se kroz tri dana suši na kocu, ili da kroz mrtvu šibu prođe. Presuda bi mu išla da je išao protivu knjaza i otadžbine. Kad prođe ta vlada i dođe druga, svaki načelnik, kapetan i pandur, ako se nije mogao drukče osvetiti kakom svom političkom protivniku, metnuo bi ga u političare, naveo bi mu da je psovao ili vređao knjaza, da je protiv njega zavere sklapao, da je radio u dosluhu s Turcima i Karađorđevićem, i optuženi je svršio! Narod bi mu otpevao iz hrišćanske ljubavi još pokoje ‘Raspni ga’. I njega nije na zemlji."
