Rodonačelnik socijalističke ideje u Srbiji Svetozar Marković ovako je 1874. godine govorio o parlamentarnom životu u zemlji:
"Narod je počeo da vodi više računa o radnji skupštinskoj. Mnogi su skupštinari pretrpeli najžešće prekore od svojih sugrađana, a oni su hteli da zaglade po mogućstvu svoje pogreške od prošle godine. Ta struja javnog mnjenja, koja je tražila energičan i pošten rad od svojih skupštinara, širila se neprestano.
U unutarnjoj politici većina narodnih poslanika izreče da je najjači, najstalniji i najzdraviji osnov za naš spoljni rad – istinski slobodan unutrašnji razvitak, a to je načelo koje smo i mi vazda ispovedali. U pojedinostima izložene želje narodne sadrže nekoliko osnovnih ustanova koje mogu poslužiti za temelj da se ostale forme zadobiju.
Takve su: sloboda štampe, zbora i udruživanja, potpuna samouprava opštinska, da se narodna prosveta unapredi tako da doista spremi narodu obrazovane radnike. Ko je slušao debate u odboru za adresu i lanjske i ove godine, mogao se potpuno uveriti da su glavni udarci narodnih poslanika bili upravljeni na naš birokratski sistem i organizaciju suda i uprave na drugom temelju".
